Osamdesetih godina prošlog veka, nije bilo zadatka na takmičenjima u bivšoj Jugoslaviji, koje Goran Gogić, kojeg su smatrali matematičkim genijem, nije mogao da reši

ŠABAC - Šapčanin Goran Gogić pre skoro tri decenije upisao je Prirodno-matematički fakultet sa samo 16 godina, a sa 19 je diplomirao. Danas ovaj matematičar kaže da bi opet krenuo istim putem, jer se znanje uvek isplati.

Osamdesetih godina prošlog veka, nije bilo zadatka na takmičenjima u bivšoj Jugoslaviji, koje Goran Gogić, kojeg su smatrali matematičkim genijem, nije mogao da reši. Danas kaže da mu je matematika donela mnogo priznanja i što je najvažnije, pomogla mu je da bolje upozna sebe.

Matematika je u skoro svakoj oblasti života, kaže Goran. "Dobiješ neki specifičan način razmišljanja, matematičari imaju veću dozu objektivnosti, možemo da izračunamo svaku situaciju u životu, u politici, u bilo čemu što se dešava", objašnjava Goran.

Sa saveznih takmičenja Goran se u Šabac četiri puta vraćao kao najbolji. Prirodno-matematički fakultet je upisao sa 16 godina. Da bi ga završio za tri godine, učio je i vežbao i po 16 sati dnevno.

Kada su njegovi drugovi postajali brucoši, on je već u rukama imao fakultetsku diplomu. Sa nepunih 20 bio je asistent svojim vršnjacima, ali i starijima od sebe.

"Odricao se svog detinjstva u korist matematike, da bi što više naučio i postigao što bolje rezultate", kaže Goranov otac Slobodan i dodaje da su ga u podržavali u svemu što je radio.

Kao stipendista Univerziteta u San Dijegu, Goran je u Ameriku otišao sa 22 godine gde je i doktorirao. Nastavnike iz Šapca koji su ga učili i podržavali, nikada nije zaboravio.

"Ja nisam za 40 godina rada naišao na učenika koji je bio toliko ambiciozan, vredan i radan kao što je bio Goran. Zadatka nije bilo, a da ga nije mogao rešiti. Kada je uspeo da reši sve zadatke sa Ruske matematičke Olimpijade onda je sve jasno šta je mogao da uradi", kaže Milan Mišković, nastavnik u penziji.

U jednoj od najpoznatijih naučnih ustanova za genetska istraživanja "Seleri" Goran Gogić je bio angažovan u timu koji se bavi otkrivanjem veze između gena i teških bolesti. Jedan je od četiri naučnika koji su izradili softver genetskih kartica koje bi u budućnosti trebalo da poseduje svaki čovek, a čija bi uloga bila u tome da ukažu na faktore rizika obolevanja.

Tadašnji predsednik SAD Bil Klinton naciji je predstavio prototip ovih kartica.

Goran danas može da bira i poslove i kontinente. Živi u Los Anđelesu, a trenutno iz Šapca radi za firmu iz Toronta.

"Na čoveku je da odluči na koji će način trud, rad i znanje da pretvori u sreću. Ako se trudiš u životu i radiš i donosiš pametne odluke kako da upotrebiš svoj rad i znanje, definitivno će na kraju sve to da se isplati. Siguran sam da sam sebi obezbedio mnogo lakši život samim tim što sam radio ono što sam voleo. Znanje se uvek isplati, sada mogu da biram gde ću da radim i za koga ću da radim, mogu da se nalazim na jednom kontinentu, a da radim na drugom", kaže Gogić.

Uspesi i priznanja Gorana Gogića nisu promenili. Diplome i medalje krase porodični stan u Šapcu. Kada krene na put, u kofer spakuje samo znanje i lepe uspomene.