Pileća supa sa rezancima se smatra za terapeutsko jelo u nekoliko različitih kultura, uključujući jevrejske i kineske zajednice gde se ovaj tradicionalni melem praktikuje.

Source: ~Chicken Ala King Soup With Linda's Pantry~ by lvanderhoef on Rumble

Iako istraživači nisu uspeli da utvrde tačan razlog navodnih pozitivnih efekata pileće supe, ali nekoliko studija potvrđuje da ovo jelo pomaže otpušenju nosa i grla.

Kineska pileća supa sa rezancima

Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi počeli da koriste meso živine za pravljenje supa otkako su otkrili kako da zgreju vodu. Najraniji dokaz pileće supe korišćene kao terapeutsko jelo, datira još iz kineske antike. U drugom veku pre nove ere, kineski medicinski spis, Huangdi Nejžing, deklarisao je pileću čorbicu kao 'jang hranu', skuvano jelo u koje mogu biti dodane razne lekovite biljke kako bi se izlečile razne bolesti.

U Kini, kokošja supa se daje ženama nakon porođaja i starijim ljudima. Obe grupe se smatraju kao grupe kojima je najpotrebnija energetska 'jang' hrana, za koju se veruje da širi 'energiju' po celom telu i da ima osnažavajući efekat.

Jedan od najstarijih recepata kineskih nudli, 'lamian', datira iz drugog veka nove ere. U kineskoj kulturi nudle predstavljaju dug život. Nudle se tradicionalno kombinuju sa pilećom supom da bi akcenat stavili na dobrobit cele porodice.

Vladavinom Song dinastije (960-1279.), prodavnice nudli postale su rasprostranjene i supa sa pilećim nudlama je bilo jedno od najpopularnijih jela. Recepti za prirpermu ove supe su se razmenjivali i po ostalim delovima Azije.

supa.jpg
Profimedia 

Jevrejska tradicija

Jevrejska fama o pilećoj supi je blisko vezana za medicinsku istoriju centralne Evrope u kojoj se govorilo o ovom okrepljujućem jelu. Grčki lekar Galen, u drugom veku nove ere, preporučio je pileću supu kao lek za migrenu, lepru, konstipaciju i groznicu. Nekoliko vekova ranije, u vavilonskom Talmudu, postoji priča da je Rabi Abi pileća supa servirana kao ultimativni lek.


Krajem Srednjeg veka, jevrejski filozof i lekar, Mojsije Majmonid (1135-1204.), preporučio je pileću supu slabijim i bolesnim ljudima. Ali pileća supa je ostala retko služeno jelo sve do 15. veka. Tek tada je ovo jelo počelo da zamenjuje druga jela, a ljudi su svakodnevno počeli da je jedu.

Slična kineskoj praksi, među sefardskim Jevrejima, izrodio se običaj da se ženama koje su se porodile i bolesnim ljudima daje 'caldo de gayina vieja' (pileća supa od stare koke). Sefardski Jevreji su takođe praktikovali običaj da pileću supu služe zajedno sa pirinčem, “soupa de kippur”.

Posle 15. veka, pileća supa postala je deo tradicionalno jelo kulutre aškenaskih Jevreja. U njihovoj kulturi ova supa je postala popularna zbog svoje zlatne boje “goldene yoykh” (zlatna supa). Na specijalnim proslavama i godišnjicama plutajući debeli mehurići u supi smatrani su srećom.

Nakon Drugog svetskog rata, jevrejski emigranti popularizovali su ovo jelo u SAD-u, a predstavili ga nadimkom 'jevrejski penicilin'.

Naučni dokaz

Istraživači još uvek ne mogu sa preciznošću utvrditi zbog čega pileća supa ili neki njeni sastojci imaju lekovito svojstvo. Marvin Sakner je 1978 sproveo studiju koja je pokazala da uključujući pileću supu u ishranu znatno pospešuje otpušenje nosa u poređenju sa unosom vruće ili hladne vode u organizam.

Irvin Ziment je 1980. godine pokazao da pileća supa pospešuje smanjenje sluzi u plućima, ali da je veći efektat postigladobro začinjena supa. Njegovu studiju je Stiven Renard dopunio 2000. godine, objasnivši da smanjenjem sluzi u plućima, dejstvo pileće supe povećava broj belih krvnih zrnaca koja se bore protiv prehlade.

Generalno, poznato je da što se duže supa kuva, to se nivo kalcijuma u jelu povećava, a u zavisnosti od sastava može imati antiinflamatorni efekat. Za pileću supu je poznato da ima umirujući efekat, što neke može podstaći da kažu da ovo jelo leči dušu.

(IFL/TheConversation)