U današnje vreme sve češće se pojavljuju razni načini kako smršati brzo i efikasno. To je postao svojevrsni globalni trend.

Ljudi su sve manje fizički aktivni, hrane se neredovno i konzumiraju hranu punu aditiva. Posledica svega toga jeste višak kilograma koji je veoma teško ukloniti. Međutim, to nije jedini problem, jer se uporedo sa gojaznošću javljaju i rizici za pojavu raznih bolesti. Najčešće su to oboljenja vezana za kardiovaskularni sistem, kosti, zglobove i nivo šećera u krvi. Ali, iako je ovo prvenstveno zdravstveni problem, on može imati uticaja i na psihu i na emotivno stanje. Gojazna osoba postaje nesigurna u sebe, nezadovoljna je, a najgore rešenje je ne raditi ništa povodom toga. Zato vam donosimo par saveta kako da zdravo na potpuno prirodan način, ne odričući se hrane koju volite, održite željenu kilažu.

Uvek se prilikom promene načina ishrane, ili kako često volimo da kažemo, držanja dijete, postavlja pitanje, da li ćemo biti gladni, koliko je efikasan baš taj način ishrane, pa je i odgovor na pitanje postoje li namirnice koje su bogate vitaminima i mineralima a koje možemo jesti u neograničenim količinama a da se ne ugojimo, uvek zanimljiv.

Odgovor je DA, postoje namirnice koje možemo jesti u većim količinama a za posledicu nećemo imati povećanje telesne težine!

- Važno je da namirnice imaju nisku energetsku vrednost, visok sadržaj vode i dijetnih vlakana kao i dosta vitamina i minerala. 100 grama krastavca sadrži 14 kalorija, paradajz 18, šampinjoni 22, paprika 27, luk 40 i šargarepa 41 kaloriju - istakla je prof dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakutleta, Univerziteta u Novom Sadu.

profimedia0338722348.jpg
Profimedia 

Ako znamo da je za zdravo gubljenje kilograma potrebno smanjiti dnevni unos kalorija za 500 i sa 1.700 kalorija dnevno možemo uneti dovoljno omiljenih namirnica.

- Tokom toplih dana najvažnije je osigurati dovoljan unos tečnosti, povećati unos sirovog povrća, unositi adekvatnu količinu sirovog voća i namirnica od celog zrna, povećati unos kiselomlečnih napitaka, smanjiti unos dodatnih šećera, masti i prerađevina od mesa a uneti dovoljnu količinu mršavih mesa. (predlog infografik šta povećati a šta smanjiti).

Stručnjaci smatraju da 60 do 75 odsto osnove dobrog zdravlja pripada hrani. Sa medicinske strane optimalna ishrana mora da zadovolji energetsku, nutritivni i imunomodulatorni aspekt, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osobe i toga koliko je fizički aktivna. Savremena medicina preporučuje umerenost u hrani, redovno vežbanje i kontrolu stresa kao osnovu dobrog zdravlja i dugovečnosti.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com