BOJANA I UROŠ NA PRELU! Novi i slobodno se može reći, neviđeni format TV emisije u programu Hepi televizije, spojiće grad i selo!

Od narednog vikenda, 15. i 16. septembra, svake subote i nedelje, Bojana Ristivojević i Uroš Davidović vodiće gledaoce Hepi televizije na - Prelo!

-Ova zemlja je istinski dobra zemlja i potrebno je samo malo da je napravimo da bude još bolja. Prelo , po tradiciji je mesto gde su se seljani okupljali i ispredali priče, ali i rešavali probleme – mi želimo da napravimo Prelo, koje će raditi isto to ali za celu Srbiju, pa šire posmatrano i za ceo region – kaže Uroš Davidović, voditelj.

Bojana Ristivojević dodaje:

- Prelo je čuvar naše tradicije i običaja, odaje identitet naroda, tu su se plele čarape, štrikali džemperi. Prela su otvarala vrata i za nove događaje - sastajale mlade devojke i žene, pričale, smejale se, pevale, igrale…Da li je buducnost Srbije baš u ovim formatima, koji doprinose budjenju nacionalne svesti, patriotizma,gledaoci će brzo shvatiti, već vikenda koji je pred nama.

Emisija “Prelo u našem sokaku” približiće lepote i bogatstve naše zemlje. Ekipa Hepi televizije obilaziće zaboravljena mesta, pred ekrane dovesti one koji se bave zaboravljenim zanatima, domišljate i zanimljive ljude, sve koji će imati nešto pametno da kažu. Gledaocima će se prikazati I prava naša muzika, koja se stvarala vekovima, ali na jedan nov, uzbudljiv način.

- Naša različitost nas čini posebnim, kultura, nošnja, običaji, pesme, pismo – ističe Bojana Raitivojević. – Narod Srbije nudi specijalitete, veru. Volim pesme i volim da zapevam, iako nemam talenta ni sluha... ali pomaže mi da se opustim i zaboravim sve brige i probleme sa kojima se susrećem.

Bojana ističe da je izuzetno srećna što posle dužeg vremena, radi ovakvu emisiju i veruje da će u narodu zaživeti. Ponavlja da voli život na selu, jer je to za nju veliki odmor. Dodaje da je oduševljava sjenički kraj, priroda i predeli tog kraja.

Ona kaže:

- Tradicija je znak da postojimo, jer, ako ne znamo prošlost svog naroda, ne možemo ni budućnost razumeti i spremno je dočekati. Volim putovanja i često putujem. Nema mesta, ni sela ni grada u Srbiji, u kom nisam bila. Svake nedelje obiđem ili neki manastir, ili neku drugu znamenitost.

I Uroš se slaže da je život na selu – pravi izbor:

- Možda ponekad ljudi to ne shvataju dok sami ne vide. Ja sam video. Voleo bih da živim u selu Radovanje kod Velike Plane – na svom imanju. Nažalost, to se neće skoro ostvariti.

Bojana Ristivojević i Uroš Davidović, slažu se da će emisiju “Prelo” gledati I grad I selo.

-Na televiziji jednostavno treba da postoji program za svakog gledaoca, mi ćemo se ovog puta baviti tradicijom, ali često i iz ugla modernog čoveka – kaže Bojana. – Napravićemo zapravo spoj modernog i tradicionalnog, starog i novog, pravimo program, koji će gledati i sinovi i očevi i deke i bake, ali i unuke...

Uroš dodaje:

-Kada su tokom Drugog svetskog rada ubedjivali Čerčila da ne evakuiše nacionalni muzej, jer tokom rata, kultura je manje važna, on je rekao „Bez kulture ni mi nemamo smisla“. Tradicija je ono što čini nas. Dakle to kolo, ta narodna nošnja iz Istočne Srbije, iz Sjenice – i šajkača i šubara i fes – to je ono što smo mi. Mi smo to – mi smo PRELO. Ne znam, nažalost, nijedan stari zanat,ali se nadam, da ću naučiti uz neku emisiju. Deda mi je bio kovač , žao mi je što mi nije preneo taj zanat. No, razumem se pomalo u poljoprivredu a tu ima porodične tradicije – ali ko je nema u Srbiji. Svi smo mi deca seljaka, samo je pitanje vremena i kada je ko otišao sa zemlje.

I Bojana i Uroš ne kriju svoje želje – daleka putovanja. Ona bi najradije u Indiju, on u – Kinu.

-Odlazak u Indiju je moja, za sada, neispunjena želja – potrvdila je Bojana.

Za Uroša je pitanje o neispunjenoj želji – bolno pitanje.

-Znam da neki ljude vole da imaju brza kola, neki vole nešto drugo – ja stvarno želim da imam, veoma, veoma dobre voćnjake. To želim i ispuniću to sebi kad tad. Za sada nisam zadovaljan, ali to je borba, stvari počinju sa željom. Što se tiče ovog mog drugog posla, ako malo pokažem ljudima koji žive u Srbiji, svim narodima, našim prijateljiima da imaju na šta da budu ponosni , ta želja će mi biti ispunjena.

Oboje, za kraj razgvoora, imaju poruku kolegama, koje se radije odlučuju za urbani sadržaj, bez etno I tradicionalnih motiva:

- Neka svako radi svoj posao. Imam sjajnih kolega, dobrih ljudi i novinara koji jednostavno ne razumeju selo – međutim svako bira šta voli i neka . Ali eto, da malo bude i provokativni kada već tako pitate - ja znam da vozim auto od 220 konja – da li vi znate traktor ? Šalu na stranu, mislim da smo proteklih godina, ne samo ja nego i mnogi drugi novinari koji izveštavaju o selu, poljoprivredi, uspeli da podignemo nivo poštovanja društva prema poljoprivrednicima. To me raduje- završava Uroš.

(Promo - tekst / Foto:Promo)