Ovo: To što oni slušaju nije muzika, nema nikakvu umetničku vrednost i brzo će ga smeniti nešto drugo na modernom brzom medijskom horizontu. I ovo: Ovaj muzički pravac za cilj ima samo promociju nasilja, seksa i destrukcije i to tim redom. I još i ovo: To nije muzika i to nije scena i niko od njih ne zna ni da svira ni da peva i njima je bitnije kako se oblače nego kako zvuče. A oblače se grozno i zvuče još gore.

Ovako su, u slobodnom prevodu, sredinom sedamdesetih, reagovali moderni brzi mediji oličeni u televiziji na pojavu Sex Pistolsa, Stoogesa i MC5-ova, a već dok su stigli Ramonesi i Clashovi pisale su se doktorske teze, a taj novi muzički pravac imao je i političku i umetničku težinu, a o komercijalnoj težini da i ne govorimo. Začet u SAD, rođen u Velikoj Britaniji, pank je umro gostovanjem Pistolsa na BBCju, drugim rečima, čim je izašao iz undergrounda.

Trap ili, narodski, trep je trenutno svuda, najpopularniji je, ili najunosniji, muzički pravac. Da li je nastao samo kao sredstvo za pranje novca samoukih kuvara krek kokaina iz Atlante ili kao vrhunski marketinški potez, tek, Cardi B sada savetuje mlade amerikance kako i za koga da glasaju, a Two Chainz i ekipa se jure sa Doktor Dreom, Džejzijem i Kanjeom za najbogatije preduzetnike potekle iz hip hopa. Ili se možda ne jure, nego samo pokušavaju da legalizuju svoj keš flou. To su i glavne teme trap-a, kinta, krek, kola, kurve i sve to - najskuplje. Od nošenja najskupljijeh krpica - hypeweara, do krljanja najskupljih kola - lambordžinija i svega između, trap izraz je sveden, neko bi rekao, nemušt, a muzika još svedenija, neko bi rekao, nije muzika.

I to je tamo u Amerikama, a ovo je priča kako je u Srbijama i regiknima trap postao trep i šta naša deca slušaju i zašto treba slušati našu decu.

Ključni momenat za domaći trep i budućnost domaće muzike je rstva 'Ideš za Kanadu' korišćena za uvod u emisiju Dosije Mašana Lekića a u izvedbi THC La Famiglia i producirana od strane Cobyja. Tako su ulica, robijaši i narodnjaci napokon upakovane na kvalitetan način ušle na velika vrata domaćih medija oličenim u televiziji.

Sledeći ključan momenat je serija žurki Vatra, koje ne samo da su oko sebe okupile pravu gradsku i regionalnu who is who ekipu, već se nisu libili da zapravo puštaju savremeni hip hop što je u datom trenutku bio trap i tako ga na velika vrata uveli u Srbiju. Nesebičnost i zajedništvo ekipe koja pravi Vatru, na mala vrata je uvela u naše živote, ili živote naše dece, tačnije i nešto što se zove FAM.

Ako ste čuli za FAM znači da vaśe dete ide tamo, a ako ste bili na FAMu znači da imate negde između 16 i 25 godina i da vas starost neće pitati gde vam je bila mladost.

Treći ključan događaj je proistekao iz želje Marka Milića i Radeta Ilića da postanu didžejevi i prekinu seriju najrazličitijih povremenih poslova, veoma napornih, a nimalo zabavnih. Marko i Rade, sada poznatiji kao Ennzy i Radule počeli su skromno sa FAMom, praveći žurke najpre za širi krug prijatelja. Međutim, atmosfera koju su tamo pravili, njihov odnos prema muzici i, još važnije, prema izvođačima koje puštaju i ljudima koji pohađaju njihove žurke je ono zbog čega se njihov krug prijatelja sve više i više širi. Kada su shvatili koliko su mladi ljudi koji dolaze na FAM žurke, napravili su Nedeljni Flex, neku vrstu matinea, gde bi klinci mogli da dođu, provedu se, a opet uhvate poslednji redovni bus kući. Kada su isti ti klinci krenuli da im se obraćaju sa željom da postanu didžejevi, Radule i Ennzy su im dali šansu. Tako je DJ $meng postao redovni DJ na famu i kedan od najmlađih vrtilaca rstvi u gradu. Na kraju, Radule i Ennzy ne prestaku da tragaju i otkrivaju nove talente.

Tako su nabasali i na Elona. Njegova stvar Quentin Tarantino imala je manje od hiljadu pregleda kada su ga pozvali da bude njihov gost i jedan od izvođača na FAMu i tako se pridruži ekipi koju sada već čine mnogi, od Hazzea do Kuku$a i Klinca.

Tako je Elon započeo svoju karijeru, ubacio 197 ekipu u orbitu a trep je postao najbitniji pravac u Srbiji otkad je Papić pozvao četiri dečaka i rekao im da hoće da ih fotografiše za neki časopis.

Senzibilitet koji Elon donosi u igru je specifičan čak i za ovu novu ekipu. Raspon uticaja koji on sažima u svojoj muzici nije uvek očigledan, ali je zapanjujuć. Sa druge strane, poštovanje i ljubav koju mu kolege ukazuju je očigledna. Od Cobyja koji mu je producirao nekoliko pesama i dao mu da remiksuje Ramba, do publike na FAMu i mnogim festivalima. Neprihvaćen od svoje porodice zbog svojh interesovanja i odbačen od strane šire zajednice jer je Rom, svaki dan ovog mladog čoveka je borba ili kako on sam to voli da kaže - struggle. Na kraju, ono što mu je najvažnije je muzika i Elon stalno istražuje, tako da je sada ušao u svoju psihodeličnu fazu - otkrićem Bitlsa i Pink Flojda. Ovaj krug koji se zatvara od muzike koja je neslušljiva (za matore) do najpriznatije popularne muzike dvadesetog pokazuje da mladi muzičari znaju šta rade j da su na dobrom putu. A što se tiće njihove publike, ne brinite. Klinci su na najboljem mestu u gradu.

Pogledajte zašto i kako u našem novom filmu ELON, a ako mi ne verujete i mrzite trep i trepere - obavezno pogledajte film o Elonu.