Preporuka stručnjaka da se pridržavamo zimskih pravila ishrane ne stoji bez razloga – namirnice u ovom periodu odlične su za naš organizam i energiju. Dijetoterapeut prof. dr Budimka Novaković sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu savetuje sirovo povrće u svakom obroku, sirovo voće svakodnevno ali ne u neograničenim količinama, niskomasni kiselo-mlečni proizvodi, male količine mršavog mesa ili ribe, hleb i testenina od celog zrna, male količine sirovog jezgrastog voća i semenki.

Za održavanje vitke linije, međutim, pridržavanje zimskih pravila ishrane ne treba da isključi vežbanje ili duge šetnje, ali, naravno, i u tome treba da imamo meru. Važno je da se ne odričemo ničega i da ne preteramo ni u čemu, već da nađemo idealan balans koji odgovara našem organizmu.

Kako ističe prof. dr Novaković, ishrana je vodeća tema razgovara u 21. veku među ljudima različitog uzrasta, fiziološkog i zdravstvenog stanja, jer je od značaja za sve nas. Način života umnogome utiče na način ishrane ljudi u moderno vreme, bez obzira na godišnje doba, uključujući i zimu.

Globalno, postalo je pravilo da je dnevni nivo fizičke aktivnosti minimalan, ponuda hrane visoke energetske gustine drastično veća na svim tržištima u svetu, ali se ljudi i dalje pridržavaju starih navika i pravila u ishrani.

„Nekada su ljudi imali malo hrane, čuvali su je za periode godine kada je neće imati dovoljno. Do samo pre 50 godina, dani tokom proleća, leta i jeseni bila su obeleženi značajnom fizičkom aktivnošću i manjom ponudom prehrambenih proizvoda visoke energetske vrednosti sa značajnim udelom zasićenih masti, trans-masti, šećera i soli.

U savremenom načinu života, više se ne može govoritii o sezonskim promenama u ishrani. Aktuelno, najveći broj ljudi u svetu, a tako je i u Srbiji, svoj profesionalni deo dana provodi sedeći u zatvorenom prostoru tokom svetlog dela dana. Veliki deo profesionalnih, porodičnih obaveza ili socijalnih kontakata se dešava tokom kasnih večernjih časova. Sedeći posao, veliki broj časova u budnom stanju najčešće ishoduje neredovnim obrocima i stalnim konzumiranjem manje ili veće količine energetski guste hrane. Stalna profesionalna ili socijalna napetost ublažava se stalnim konzumiranjem slatkiša”, dodaje dr Novaković.

Godišnje doba bogato povrćem

Sezonski karakter ishrane u 21. veku više ne postoji, jer je način života isti tokom cele godine. Kako zimski, tako i drugi godišnji obroci, konzumiraju se van kuće, a na energetsku vrednost i sadržaj masti, šećera i soli u ishrani ne možemo da utičemo.

S obzirom na to da ipak postoji jedna dobra ponuda nutritivno gustih namirnica sa niskom energetskom vrednošću u vidu povrća i voća, tih nepisanih pravila ishrane se upravo i treba pridržavati. Tokom zime, sačuvano povrće koje smo tokom jeseni zamrzli, treba da koristimo svakodnevno. Dakle, jesenja pravila ishrane podrazumevaju konzumiranje ovih namirnica, ali važno je da ih uvek sačuvamo i za zimu, i to najbolje zamrzavanjem.

Uz pridržavanje značajnih pravila ishrane, važno je unositi i dosta tečnosti.

„Zimska nutritivna preporuka je da se jednostavno i bez puno utrošenog vremena pripremljeni obroci češće konzumiraju u kući. Savet za osobe koje konzumiraju ručak u pauzi radnog vremena je da na predložen način pripremljene obroke ponesu na posao”, kaže dr Novaković.

Smanjimo veličinu porcije!

Kako ističe prof. dr Budimka Novaković, savremeni čovek treba da se pridržava drugačijih pravila ishrane, a da prvenstveno smanji količinu hrane koju konzumira. Naime, epidemiološka ispitivanja u oblasti ishrane su utvrdila da se veličina porcije udvostručila tokom poslednjih 25 godina, a to nije savet kog se treba pridržavati.

Iz tog razloga, važno je da se smanji porcija i da se svaki građanin informiše o tome šta je opravdana veličina porcija određenih namirnica za svakoga pojedinačno. Preporuka je da se obratite dijetoterapeutu koji će to najbolje znati da objasni.

Postoji veliki broj ljudi koji konzumiranjem slatkih namirnica i napitaka smatra da krši ne samo zimska, već sva „pravila” ishrane. Zato se oni trude da se pridržavaju ishrane sa minimumom slatkiša ili ih jednostavno potpuno izbacuju. Naravno, postoje i ljudi koji žele da smanje prekomernu telesnu masu, ali im teško ide ishrana bez omiljenih slatkih poslastica.

Svakako, idealno je da se za svaku osobu pojedinačno napravi plan ishrane kojeg treba da se pridržava. Plan je stručno najbolja opcija i posebno prihvatljivija na individualnom nivou ako nema mnogo ograničenja u izboru namirnica. Za one koji vole slatko, rešenje su niskokalorijski zaslađivači.

„Niskokalorijski zaslađivači daju sladak ukus hrani i napicima i smanjuju energetsku gustinu hrane. Savet potrošačima je da biraju niskokalorijske zaslađivače koji su od strane vodećih međunarodnih i nacionalnih regulatornih tela za zadravstvenu bezbednost hrane označeni ’opšte prepoznati kao zdravstveno bezbedni’.

Takvi su aspartam, steviol glikozidi, sukraloza saharin, ciklamat, acesulfam-K, neotam, neohesperidin i advantam. Zbog zdravstvene bezbednosti, poželjnog ukusa i zato što nemaju uticaj na apetit, niti na povećanje telesne mase i na vrednost šećera u krvi, na tržištu su najviše zastupljeni, pojedinačno ili u kombinacijama: aspartam, steviol glikozidi, sukraloza. Naravno da se na tržištu nalaze i ostali navedeni niskokalorijski zaslađivači”, akcentuje prof. dr Novaković.

Važnost niskokalorijskih zaslađivača

Energetska vrednost, odnosno broj kalorija, može biti smanjen zahvaljujući upotrebi niskokalorijskih zaslađivača. U zimskom periodu, kada je apetit uglavnom pojačan, oni omogućavaju uživanje u slatkom ukusu napitaka i omiljenih poslastica. Zato je odlično pridržavati se i ovih zaslađivača uz druga zimska pravila ishrane.

„Mogućnost konzumiranja bezalkoholnih napitaka bez dodatog šećera, odnosno bezalkoholnih napitaka sa niskokalorijskim zaslađivačima, unapređuje i socijalne kontakte. Niskokalorijski zaslađivači unapređuju kvalitet života postizanjem i održavanjem poželjne telesne mase, pružanjem mogućnosti uživanja u omiljenim napicima i nekim namirnicama sa značajno smanjenom energetskom gustinom i posledično održavanjem željenih socijalnih kontakta”, zaključila je dr Budimka Novaković.

Foto: Shutterstock