Da li ste ikada razmišljali o tome šta tačno razlikuje ugovor o delu od ugovora o radu? To je često pitanje koje postavljaju poslodavci i naručioci usluga kada treba angažovati nekoga za određeni zadatak.
Da bismo razjasnili tu nedoumicu, važno je razumeti šta čini svaki od tih ugovora specifičnim.
Dakle, šta je suštinska razlika između ugovora o radu i ugovora o delu i kako znati koji tip ugovora je prikladan u situaciji kada postoji, na primer, posao koji će trajati samo tri meseca saznajte u nastavku.
Šta je ugovor o radu na neodređeno i određeno vreme?
Pre nego što dublje istražimo po čemu se razlikuju ova dva tipa ugovora, trebalo bi napomenuti da osnovni zakon utvrđuje radnopravni odnos putem ugovora o radu između poslodavca i radnika, bilo da je u pitanju ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme.
Ugovor na neodređeno vreme, poznat i kao "ugovor za stalno", ne određuje unapred trajanje zaposlenja. Ovakav ugovor se izdvaja pre svega po uslovima za prekid radnog odnosa.
Zakonodavstvo precizno navodi razloge za prekid ovakvog ugovora, sa posebnim akcentom na otkaz od strane poslodavca, ali o tome više neki drugi put.
Nasuprot tome, ugovor o radu na određeno vreme ima tačno određeni krajnji rok. Razlozi za zaključivanje ovakvog ugovora su jasni: potreba da se određeni poslovi završe u konkretnom vremenskom okviru ili kao odgovor na iznenadne situacije. Obično, ovi ugovori traju do 24 meseca.
Izuzeci, međutim, postoje. Ugovori na određeno vreme mogu trajati duže iz različitih razloga kao što su:
● Zamena za privremeno odsutnog zaposlenog, ● Projekti sa dužim trajanjem, ● Angažovanje stranih radnika do isteka radne dozvole, ● Zaposlenje kod novih poslodavaca ili ugovori sa licima koja su do pet godina pred penzijom.
Šta je ugovor o delu?
Zakonodavac pruža fleksibilnost kroz različite oblike ugovora koji omogućavaju angažovanje na specifične i prilagođene načine, između ostalih i kroz ugovor o delu, ali i ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o dopunskom radu ili ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Ovi tipovi ugovora omogućavaju obavljanje poslova van radnog odnosa.
Kada govorimo samo o ugovoru o delu, on omogućava poslodavcu da angažuje pojedinca za zadatke van uobičajenih aktivnosti kompanije. Ugovor o delu je pravno obavezujući dogovor koji se sklapa u pismenoj formi između dve strane. Jedna strana, naručilac posla, se obavezuje da plati naknadu za obavljeni posao, dok je druga strana, izvršilac posla, dužna da ispuni dogovoreni zadatak.
Kada sklapate ovakav ugovor, bitno je da obe strane budu saglasne o osnovnim elementima, kao što su identitet ugovornih strana, opis posla, rok izvršenja i visina naknade. Predmet ugovora o delu može biti širok – od izrade ili popravke stvari do obavljanja fizičkog ili intelektualnog rada. Poslovi koje obuhvata ovaj ugovor ne spadaju u redovne aktivnosti poslodavca, kako je to definisano Zakonom o radu.
Naknada za izvršeni posao se obično utvrđuje ugovorom, ali ako to nije precizirano, može se odrediti prema vrednosti rada ili standardnoj tarifi za takve poslove. Najbitnije je da se posao obavi u dogovorenom roku, koji treba da bude realan i primeren složenosti zadatka. Ako se dogodi da izvršilac ne ispuni obaveze ili posao ima nedostatke, naručilac može raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.
Koja je osnovna razlika ugovora o delu i ugovora o radu?
Osnovna razlika između ugovora o delu i ugovora o radu leži u pravima i obavezama koje obezbeđuju.
Ugovor o delu ne garantuje ista prava kao uobičajeni radni odnos, poput prava na godišnji odmor ili bolovanje. Ovaj ugovor može biti potpisan od strane različitih lica, uključujući zaposlene, nezaposlene, studente ili penzionere.
Naknade koje se ostvare po osnovu ugovora o delu su podložne oporezivanju, a izvršioci posla obično snose troškove za zdravstveno i penzijsko osiguranje, osim ako već plaćaju ove doprinose iz drugih izvora prihoda.
S druge strane, ugovor o radu podrazumeva redovnu platu i niz prava kao što su plaćeno odsustvo, godišnji odmor, bolovanje, ograničeno radno vreme. Ostali tipovi ugovora obično podrazumevaju rad za naknadu, uz uslove koji se dogovaraju sa poslodavcem.
Drugim rečima, formalni radni odnos nudi najviše prava, ali to ne isključuje mogućnost da ugovor o delu i drugi oblici angažovanja budu korisni u određenim okolnostima.
Zaključak
Kada se razmatra zapošljavanje ili angažovanje radne snage, razlike između ugovora o radu i ugovora o delu mogu biti suštinske.
Ugovor o radu pruža zaposlenima sigurnost i određena prava poput godišnjeg odmora i bolovanja, dok ugovor o delu nije tako obavezujući i ne garantuje iste privilegije.
Iako je formalni radni odnos često preferiran zato što pruža veće beneficije, u određenim situacijama, ugovor o delu može biti koristan zbog svoje fleksibilnosti.
Zato je bitno shvatiti kako ova dva tipa ugovora definišu prava i obaveze radnika i poslodavaca da bi se donela najbolja odluka za sve uključene strane.
(promo)
