DA LI SE PUBLIKA ZAMORILA OD SUPERHEROJA? Nikola Popević o tome zašto je film "Kapetan Marvel 2" loše započeo bioskopski život

Film "Kapetan Marvel 2" započeo je loše svoj bioskopski život, postigavši neslavan rekord s najnižom zaradom u prvom (i često ključnom) vikendu od svih Marvelovih ostvarenja. Ruku na srce, to je bilo očekivano jer je film imao problema prilikom nastajanja. Nisu to oni problemi kad je teško postići autorsku viziju i potrebno je prevazići brojne prepreke, gde na kraju nastane remek-delo; ovde je reč o ljudima koji su loše sarađivali, film je menjan, a po načinu kako dobar deo glumačke ekipe otaljava posao, reklo bi se i da atmosfera na snimanju nije bila sjajna.

Ni kod Marvelovog starog rivala DC-ja ne cvetaju ruže. Njihova "Čudesna žena: 1984" doživela je istu sudbinu. Ženska superjunakinja imala je uspešan prvi film, ali je već sledeći doživeo neuspeh, mada je u ovom slučaju na to uticala i pandemija, odlažući premijeru. Kritike najpopularnijeg žanra (nazovimo ga tako) poslednjih decenija, ujedno i najskupljih produkcija, bile su česte i dok je publika punila bioskope i gledala ih na striming platformama.

Najpoznatija je izjava slavnog režisera Martina Skorsezea da tu uopšte nije reč o filmovima, već o cirkusu, a slične izjave imali su i mnogi drugi. Druga strana medalje je to da su superherojski filmovi donosili ogromne zarade i praktično su poslednje mesto gde neki glumac može ne samo da dobije ozbiljan honorar već i da ostane vezan za lik, te ima stabilne prihode i u budućnosti. Ukoliko je konačno došlo do zamora, opadanje popularnosti superherojskog filma imaće posledice i u poslovnom smislu.

Nije zamor nastao tek tako, posledica je nekoliko trendova u industriji. Kad su još devedesetih postali popularni Betmeni koje je pokrenuo Tim Barton ili početkom dvehiljaditih Spajdermeni u režiji Sema Raimija i s Tobijem Mekgvajerom u glavnoj ulozi, a posebno s neočekivanim uspehom serijala o Iks-menima, bilo je jasno da je Holivud nabasao na zlatnu koku.

Postoje analize o razlozima vrtoglavog uspona superheroja, kakav se nije dogodio nekoliko decenija ranije, kad je "eksplodirao" Supermen s Kristoferom Rivom. Spoj atraktivnih filmova sa sve inovativnijim specijalnim efektima bio je nešto novo za mladu publiku, a privlačno je bilo starijima koji su čitali stripove. Serijal "Iks-men" je pokazao da ne moraju uspešni biti samo najpoznatiji likovi, što je kasnije, kad je zasićenje počelo da se oseća, imalo efekat bumeranga.

"Akvamen" je imao sreću da ga je radila ozbiljna ekipa i da je Džejsonu Momoi odlično legla uloga, ali Zelena Svetiljka je prošao loše, a poslednjih nekoliko godina naročito su bile teške za manje poznate junake, tu su neuspesi već počeli da se nižu - Morbijus, Crna Udovica, Fleš... Očigledno nije dovoljno iskopati nekog junaka, platiti prava manje, jer nije baš poznat, i snimiti film. Dodatni problem jesu preskupe produkcije, koje odvlače velike resurse studija, a potom je uspeh naprosto neophodan jer taj novac treba vratiti.

Upečatljivo je i to da se prečesto događa da specijalni efekti, koliko god bitni bili, budu ispotprosečni. Preopterećenje ili nešto drugo, teško je reći. A tu su i tzv. ratovi platformi, koji su doveli do toga da se studiji nadmeću ne kvalitetom već kvantitetom, kad se filmovima pridodaju i serije. To se sada već zove kontent, a ko prati Jutjub i mreže zna - da bi se ostao relevantan, kontent mora stalno da se proizvodi. I kako onda publika da se ne zamori? Nije naš narod džabe smislio onu "sviraj, sviraj, pa za pojas zadeni".

(Kurir.rs / TV Ekran)