Slušaj vest


Jovana se zaleće niz strminu, dok joj telo još oseća ukočenost od dugog sedenja u automobilu, zbijena između kutija punih tegli i činija pite. Želja da što pre ugleda pučinu i udahne miris morske pene koju talasi izbacuju pred njom je silovita. Zvuk kamenčića pod njenim nogama, u savršenoj harmoniji s vetrom, potpuno joj je izbrisao svaku misao i osećanje.


Kada je stala pred poslednji udar talasa, raširila je ruke i zažmurila, kao da pokušava da se sjedini s prirodom, da uhvati trenutak čistog mira. Nije primetila ribara koji ju je posmatrao iz daleka, začuđen njenom oduševljenjem. Za njega, ono što je Jovani bilo čarobno, predstavljalo je svakodnevicu ispunjenu monotonijom, teskobom, i nimalo romantičnim pogledima na more.


Za Jovana, to je bio trenutak slobode i oslobađanja. Taj jedan udisaj morskog vazduha bio je vredan svih napora i prepreka.


Kurir.rs