BRENDON HARTLI: Prve godine na Le Manu uopšte nisam spavao!

Vozi bolje nego ikad.
Trke sportskih automobila i izdržljivosti dobro su utočište vozačima koji iz ovog ili onog razloga nisu dobacili do takmičarskog sedišta u Formuli 1. Brendon Hartli, bivši pilot Reno serije, danas nastupa u ELMS i Grand-Am šampionatima, a u F1 se zadržao kao tester Mercedesa. Novozelanđanin dokazuje da trkački život postoji i mimo Formule 1, bogat, raznovrstan i potencijalno uspešan. Poznajemo ga četiri godine i prvi put nam je tokom intervjua izgledao srećno i samouvereno.

Kako si postao vozač sportskih automobila?
- Primetio sam manjak prilika za pravljenje karijere u jednosedima i početkom prošle godine odlučio sam da istražim LMP2. Otišao sam na na Pol Rikar, upoznao vlasnika „Marfi prototipova“, izveli smo mali test. Auto mi je odmah prijao, pravi je trkački, jako sličan jednosedima, sa mnogo aeropotiska, snage i slik gumama. Na mojoj prvoj WEC rundi, prošle godine u Spa, završio sam treći. Debitovao sam na Le Manu, bilo je divno i „navukao“ sam se. Razvio sam strast prema trkama izdržljivosti, odgovaraju mi i mislim da je moja endurans karijera počela prilično uspešno.

Zadovoljan si?
- Bilo je perioda u karijeri kad nisam bio srećan, a sad iskreno kažem da volim ovo što radim i uživam u tome. Radim i za Mercedes GP, jedan sam od njihovih test vozača, tu i tamo još mogu da vozim F1 auto, što je jedna od najlepših stvari na svetu. Trkam se i u SAD, gde vozim 13 trka ove godine. Putovanje tamo i nazad je naporno, ali jako prijatno.

Nastavićeš sa trkama sportskih automobila?
- Vozim bolje nego ikad, sa samopouzdanjem, voleo bih da sam ovako vozio kad mi je bilo 19 i kad sam imao šansu da uđem u F1. Istina je da možda nisam bio spreman. U trkama izdržljivosti može se napraviti duga karijera. Još pomišljam na F1, ali prilično sam realan. Ne žalim previše za njom i još sam donekle uključen. Svi su svesni situacije - i ako ste dobar vozač, u F1 treba da donesete novac, a ja ga nemam.

Šta si u stilu vožnje promenio prelazeći na endurans?
- Razlika nije velika. U enduransu je važno iskustvo, ne možete sebi dopustiti greške, treba vam stalnost, a ona dolazi s iskustvom. Mnogi misle da se trke izdržljivosti ne voze sa 100% mogućnosti, uveravam vas da to nije istina. Čak i na 24 časa Le Mana sve vreme smo jako blizu 100%. Iako trke traju 3, 6 ili 24 sata, automobili to generalno izdrže bez problema. A toliko je konkurentno da je trka u priličnoj meri sprint, samo što sprint kategorije voze jedan sat, a mi vozimo 24. Endurans mi odgovara, tranzicija nije bila tako komplikovana. U ELMS smo mi iz LMP2 najbrži na stazi, pa moramo da se nosimo sa sporijima. Izlaženje na kraj sa GT automobilima, čitanje njihovih poteza, raspoznavanje ko je ko na stazi, strpljivost i mudrost spadaju u glavne stvari koje morate naučiti. To iziskuje vremena i siguran sam da ću u idućih 10 godina sve vreme učiti ponešto.

Dopalo ti se Le Man iskustvo?
- Donekle me iznenadio prošle godine, jer ga u prošlosti nisam pratio koliko je trebalo. Za njega se spremate godinu dana, pravi je kovitlac emocija, uzbuđenje cele nedelje, parada vozača s hiljadama gledalaca... Na početku trke je napetost velika, živci rade. Navijači na Le Manu razlikuju se od svih koje sam video. Podržavaju događaj i čine ga posebnim.
I žestoko je konkurentno - tamo je, u svim kategorijama, u nekim od najboljih svetskih timova, većina najboljih vozača iz različitih šampionata iz celog sveta. Prošle godine sam se prvi put trkao noću, a to mi je sad jedna od najdražih situacija. Svi ti sastojci čine 24 časa Le Mana onim što jeste. To je, po meni, daleko najveća na trka svetu i nadam se da ću je još mnogo godina voziti.

Koliko si spavao na Le Manu?
- Prve godine nimalo, uzbuđenje je veliko. Ove godine sam ulovo sat i po sna. To i nije toliki problem, adrenalin vas svakako obuzme i nema rizika da zaspite za volanom. Možda jedino iza sigurnosnog auta. (smeh)

Cilj ti je fabrički tim u enduransu?
- Nastojim da postignem dogovor s nekom fabrikom i prilično sam siguran da sve fabrike posmatraju LMP2 vozače. LMP2 je za LMP1 ono što je GP2 za F1. Nema LMP2 vozača koji će reći da ne želi da uđe u fabrički LMP1 auto, svi dobri vozači žele da stignu tamo.