TEK SAD DAJEM GAS I IDEM DALJE: Borković za Kurir otkriva da napada svetski vrh!

Mislim da sam prvi čovek s Balkana, možda čak i u Evropi koji je bio šampion u obe FIA discipline - i u ETC kupu i u šampionatu na brdu

Kako si se osećao kad si se vratio u Evropski kup?
- Možda sam i malo bahato krenuo u šampionat, želeo sam da pokažem da je meni mesto u WTCC-u, da to svi vide. Na Hungaroringu sam imao prvo vreme na svim treninzima i na kvalifikacijama. Međutim, u trci, zbog balasta koji me muči cele godine, imao sam lošiji start, automobil nije mogao da povuče kao konkurentski. Izgubio sam svoju poziciju, posle sam se malo previše borio i dobio sam kaznu, prolaz kroz boks. Meni je bilo važno da sam na toj prvoj trci video da imam brzinu, da sam možda i najbrži i da ću biti ozbiljan pretendent na titulu.

Kako je tekla sezona i šta se događalo na Perguzi?
- Neki vikendi su bili savršeni, neki su bili manje dobri. U Slovačkoj mi je pukla guma na kvalifikacijama i nisam mogao da izvezem najbrži krug. Pol Rikar je bio savršen. Tu sam, već na polovini sezone napravio 12-13 poena razlike, pa smo tim i ja u dogovoru odlučili da drugi deo sezone samo odvezem, da ne rizikujem. Na svih pet vikenda sam pobeđivao. Došli smo do Sicilije, gde sam imao 21 bod prednosti. Bio sam gotovo siguran da je to to, ali sam sam sebe urekao, jer sam konstantno govorio da je to najopasnija staza, da su ivičnjaci veliki, da gume pucaju, da vešanje otkazuje, da to treba izvesti što bezbednije. Kako sam na kvalifikacijama napravio vreme, preko radio-veze sam rekao da smo najbrži i najbolji, iako ne forsiramo. I mislim da sam od neke više sile dobio packu zbog toga.

Kako je krenulo po zlu?
- Kako je krenula trka, odlučio sam da nimalo ne forsiram, da odvezem prva dva ili tri kruga i vidim šta se dešava. Ako vidim da Homola toliko forsira jer želi da pobedi, hteo sam da se povučem, jer je meni bilo OK da prvu trku završim na bilo kom mestu. Međutim, Homoli se nešto desilo sa automobilom. Prvi krug sam solirao, nisam vozio punom parom, ali se negde pred kraj kruga čulo nešto na desnom trapu i volan se blago nakrivio udesno. Mislio sam ili da je guma probušena ili da je nešto s vešanjem. Kako smo prošli prvi krug, u najbezazlenijoj i najjednostavnijoj krivini na stazi, ja sam skrenuo, ali je automobil bukvalno samo produžio pravo. Ja sam vikao da je pukla guma, drao sam se jer sam video da je udarac prejak. Srećom, bilo mi je u glavi da sve vreme držim gas da bi auto ostao upaljen, znao sam da moram da ga onako izudaranog samo dovezem do boksa, da tamo probaju da nešto urade, jer sam znao da je sve gotovo, da ceo trud može da padne u vodu. Fulin je, najiskrenije, cele sezone bio sporiji i od mene i od Homole i nije zaslužio da bude šampion.

Šta se dešavalo između dve trke u boksu?
- Uspeo sam da dovezem auto do boksa, sve šikane sam presekao, a još sam u boksu skretao, točak se skroz iskrivio, pa sam dodatno udarao u zid. To je sad vrlo smešno, ali onda nije bilo. Onda je krenulo ludilo sa timom, sva sreća da smo imali drugi, rezervni auto iz Evrokupa. Oni su s njega poskidali sve, samo da probaju da se to nekako kotrlja, neka iscuri ulje, ali samo da završim drugu trku. Sva sreća što je bila poslednja trka u sezoni i što nije bilo više učesnika, inače bi stvarno bilo jako teško.

Palo ti je na pamet da je sve gotovo i izgubljeno. Jesi li krenuo da očajavaš?
- Sigurno. Držao sam radio-vezu i vrištao sam dok sam se vraćao nazad, pa su u timu mislili da sam povređen. Mislili su da sam nešto slomio, a mene je bolelo srce jer sam mogao da izgubim sve. Tek kada sam izašao iz auta osetio sam da sam ugruvan i da me sve živo boli, ali je to sve bilo smešno naspram bola koji sam osećao u srcu. Ali, kao što ljudi kažu, ima Boga i titula je došla, da ne kažem u prave ruke, ali sam definitivno cele godine dominirao i jednostavno - morao sam da budem šampion.

Smirio si se tek kad je tvoj tim proračunao koliko ti bodova treba, kad ti je auto prepakovan i kada je pola sata pre starta trke upaljen motor?
- Ja sam imao plan koji je opet bio neskroman, ružan, možda bahat. Meni je ideja bila da ja prvu trku pobedim, jer sam video da imam performanse i to ne bi bilo teško. Onda bih bio šampion. A onda sam hteo sve da propustim, da startujem sa poslednje pozicije, iza "fijesti" i da odatle dođem na prvo mesto, jer sam mislio da mogu. Ja sam i sad siguran da sam to mogao, ali eto, nije mi se dalo i zamalo da sam izgubio sve.

To je i poruka "odozgo"?
- To je to. Ja sve vreme pričam da sam dobio packe jer sam previše želeo, jer sam mislio da je to moja godina, moja trka, hteo sam da pokažem da sam sekund brži od svih. Sad mi je i drago što sam dobio tu lekciju za ubuduće, da se malo smirim.

Kakav je sad osećaj?
- Posle svega sam srećan i zadovoljan. Kaže se "ko zna zašto je to dobro" i ja sam to rekao kada sam izašao iz WTCC-a. I evo, sad je ispalo dobro jer sam osvojio Evropski kup. I dalje mislim da sam prvi čovek s Balkana, možda čak i u Evropi koji je bio šampion u obe FIA discipline - i u ETC kupu i u šampionatu na brdu. Imam podijum i u Svetskom prvenstvu, ali tu nije kraj, ja tek sad dobijam "gas", turbinu da idem dalje.

U kom si segmentu najviše napredovao u odnosu na sezone 2013. i 2014?
- U 2013. ja sam sebe smatrao za brzog, možda pomalo ludog. Do tada nikad u životu nisam seo u turing auto. Pri tom, kad sam krenuo u ETCC 2013, to je sve bilo navrat-nanos, automobili su bili jako loši, sklepani pred trku, to sve nije moglo tako, tim je bio jako loš. To je bila veoma teška godina, prešao sam iz Evropskog brdskog šampionata, s automobila s pogonom na 4 točka, na turing auto koji ima sekvencijalni prenos, koji se potpuno drugačije vozi, na kružne staze koje nisam dugo vozio. Ne znam da li mi je bio potreban period adaptacije. U 2014. u Svetskom šampionatu sam mnogo naučio.

Dakle, najviše si napredovao na psihološkom planu, na smirenju samog sebe i na planu iskustva?
- I još nešto. Imam jako dobru saradnju s timom. Tim je ključ uspeha. Ako nemate dobru saradnju sa timom, ako vajb nije dobar, ako se ne šalje pozitivna energija, kao što je bilo u Protimu, onda ne možete ništa. U Kamposu je bilo bolje, ali su oni pravili dosta grešaka, koje su me koštale. U ETCC nije bilo problema, B3 rejsing nije napravio nijednu grešku. Svi mehaničari rade punim srcem. Sve je funkcionisalo savršeno i rezultat je morao da bude tu. Sve ove pobede tokom cele sezone nisu samo moja zasluga, nego i njihova.

Ti si zapravo prošao jako neobičan put - u Svetskom šampionatu platio si najskuplju moguću vozačku školu, a zatim si se vratio u ETCC i trijumfovao.
- Jeste, ja sam možda i zato toliko želeo da se dokažem, jer sam bio u Svetskom prvenstvu, a onda sam, da kažem, pao stepenik niže, u Evropski kup. Ali se definitivno videlo to moje iskustvo u poređenju s konkurentima.

Koja ti je najlepša pobeda u ovoj godini?
- Možda Hungaroring, prva trka ETCC sezone. Ne znam da li sam se njoj nadao ili nisam, ali je bilo interesantno jer nisam imao testiranja, prvi put sam seo u auto. Svi drugi vozači su testirali. Tamo je bio i Ferenc Fica, maltene pretendent na titulu, vozio je "seat" u Evrokupu, pa i TCR u Maleziji tom automobilu, a na Hungaroringu je nastupao na domaćoj stazi, na kojoj takoreći živi. Bio je sporiji od mene, i to mi je već bio dovoljan znak. Fica je sigurno jedan od tri najbrža Mađara, prema performansama, blizu Mihelisa i Kiša.

Kako ocenjuješ dvojicu najvećih suparnika iz ETC kupa Petera Fulina i Mata Homolu?
- Fulin je generalno jako dobar vozač. Posle svih njegovih ETCC uspeha, znao sam da je veliki borac. Homola je više od njega napredovao i mislim da će on biti jako dobar u narednim godinama, pre svega zato što je mlad, ima srce i brzo uči.

Posle ovoga, pred tobom su realno dva puta: WTCC ili TCR. Šta govori u prilog, a šta protiv svake od tih serija?
- WTCC je WTCC, a opet siguran sam da će TCR, ako ne sledeće, onda 2017. godine biti zanimljiviji, bolji, u svakom smislu jači od Svetskog šampionata. WTCC definitivno uništavaju fabrički timovi, sad se ubacio i Volvo i privatnicima je tu vrlo teško. Automobili su preskupi, održavanje je preskupo, sezone koštaju abnormalno. TCR, prema mojim saznanjima, dogodine vozi četiri runde s Formulom 1, ove godine su bile tri. Ujednačeniji su automobili, vrhunski vozači, na istom nivou kao i u Svetskom. Isto je svetska serija, u TCR-u je više borbe, a možda je meni lakše zbog sličnosti automobila da tu konstantno budem u prvih 5 ili 10. A ovamo - pet "sitroena", tri fabričke "honde" dogodine, tri "lade", dva "volvoa"... Imate 15 automobila koji su praktično fabrički. Vi možete da budete 14. ili 15. i da kažete da ste pobedili. Ne znam koga to privlači, mene ne.

Da rezimiramo: u WTCC-u ne može da se pobeđuje bez fabričkog automobila. TCR je takođe svetska serija, iziskuje manji budžet, u njoj se takmiče samo privatnici, a B3 rejsing već ima auto za nju i ti ga poznaješ...
- Meni je moj tim čak rekao da mogu da biram auto koji ću da vozim, ne mora da bude "seat". Generalno, ne govorim o budžetima, ali mislim da mogu da dobacim i do WTCC-a. Želim da ostanem sa timom sa kojim sam osvojio ETCC. Mimo toga što su cele sezone bili sjajni, potpuno su me kupili time što su mi opravili auto između trka na Siciliji. Mogao bih u WTCC i sa njima, ne znam kako bi se oni snašli tamo, ali zajedno odlučujemo kuda ćemo. Ako je WTCC šasija pola miliona, bukvalno su potrebne još dve u rezervnim delovima, u trapovima i vešanju. Tu je motor, možda i dva, iznajmljivanje košta stravično. I to je sve samo baza, pa tek onda idu ostali troškovi šampionata. Vlasnik B3 rejsinga hoće da uloži i u TCR. Sa druge strane imam i drugih ponuda koje su veoma dobre, ali ja ne želim da budem nefer prema ovom timu. Mi smo na početku godine napravili dogovor. Oni nisu planirali ETCC, niti su imali sponzore za to takmičenje, pa mi je vlasnik rekao da ću imati sve što tražim, ali da budem s njima i u sledećem prvenstvu. Tada sam rekao "da". Međutim, ja ne želim da zatvorim sebi vrata nijednog šampionata.

Kad bi mogao da znaš šta ćeš voziti iduće sezone?
- Možda za mesec dana, možda i ranije. Mi smo sto puta pričali, ali još ništa nismo stavili na papir. Sve je još otvoreno, treba da se smire strasti, da se prašina slegne i da onda na miru sednemo dva-tri dana i dobro razmislimo.

TCR serija vozi svoju završnu ovogodišnju rundu u Makauu 22. novembra. Da li ti je padalo na pamet da pokušaš tamo da se nađeš i da se trkaš?
- Mene zovu bukvalno svakodnevno i nude mi svašta. Ja ne želim da ulećem kao bez glave da bih odvezao samo jednu trku. Volim da znam šta tačno vozim i da se usredsredim na to, da se dobro psihički pripremim tokom zime. Između ostalog, automobil jeste isti za ETCC i TCR, ali i nije. Kilaža je drugačija, gume, klirens, kočnice, amortizeri, menjač će biti drugačiji, i aerodinamika se iduće godine menja, čak i kod "seata"... To više neće biti isti auto.