NLO ZA ŠAKU EVRA: Honda sivik na testu Kurira!

Atletski dizajn oštrih linija, uz nepregledan spisak serijske opreme i sportske momente, lansiraju novog „japanca“ u sam vrh klase

Ulazak u „sivik“ je prelazak u drugu dimenziju. Pred vozačem je sjajan prizor - ovo je i dalje verovatno najlepši kokpit na svetu. Komande su poput onih na „Enterprajzu“ - mali sportski volan, vrhunska digitalna grafika kojom dominira plava boja, kao i ekran u sredini, na kom su sve važne komande. Žalimo, ipak, što je uklonjen centralni pokazivač brzine, što je znak da ni „Honda“ nije imuna na besmislene novinarske kritike o navodnoj nepreglednosti... Materijali su kvalitetni, a komande veoma jasne sa najbitnijim tasterima na volanu.

Sedi se nisko, a preglednost je odlična. Pod haubom imamo 1,0 trocilindrični benzinac sa 129 konjskih snaga. Skromna zapremina, ali neskromna snaga. Elastičnost je veoma dobra, dok je ubrzanje do 100 km/h veoma solidnih - 10,8 sekundi. Po tradiciji, i ova „honda“ malo traži, pa se gradski prosek lako spušta ispod sedam litara na 100 kilometara. Ipak, smeta nam to što se i ovaj benzinac čuje neprijatno kao i većina trocilindraša, što nam se ne sviđa u jednoj „hondi“.

Ovaj „samuraj“ veoma je upravljiv i donosi sportski osećaj uz vrhunsku stabilnost. Snaga se prenosi putem savršenog šestostepenog manuelnog menjača, kojim se upravlja palicom u sredini centralne konzole. Vozač ima komandni osećaj, a asistenciju mu u svakom momentu pružaju najnoviji sofisticirani sistemi. Sedi se odlično, dok je na zadnjoj klupi daleko više mesta zahvaljujući niskom sedenju. Auto je, naime, duži za 138 milimetara, a čak 30 mm je povećano međuosovinsko rastojanje.

Raskoš, futurizam, kvalitet i uživanje za volanom ipak nisu jeftini. Osnovni „sivik“ u Srbiji košta neskromnih 20.490 evra, ali dobro je to što vredi svaki uloženi cent! Novi „samuraj“ je jači nego ikad!

Mladen Radulović