Test: Reno koleos

Dizajn je problematičan, ostalo je odlično!
„Reno“ nema problem da napravi dobar terenac. Najbolji drug, odnosno globalni partner mu je „Nisan“, specijalista za pogon 4 x 4. Francuzima je ostalo samo da urade dizajn, ali... Upravo tu je problem!

Spoljni dizajn nije adut „koleosa“, mada su ukusi različiti. Tokom testa bilo je nemalo onih kojima se sviđa oklop ovog „renoa“. Dobro je to što izbliza deluje robusno, naročito u crnoj boji.

„Koleos“ je, inače, restilizovan krajem 2011. godine. Uz spoljnu šminku mnogo je važnije da su pojačani materijali u kabini. Malo je površina od jeftine plastike, dok osvetljenje instrumenata gradi prijatan ambijent, daleko od monotonije.Vozač sedi odlično, mesta ima, ali zameramo to što sedište suvozača ne može da se pomera još unazad. Već posle prvih pređenih metara, „koleos“ pokazuje svoje kvalitete. Veoma je upravljiv, servo-asistencija je veoma dobra. Pod rukom se oseća masivnost, koja i priliči terencu. Prija to što je jedan od najudobnijih u klasi - očekivano za jednog „francuza“.

Svaki „koleos“ kreće s pogonom na sve točkove, do brzine od 7 km/h, čak i verzija s pogonom na prednje točkove. Kasnije se automatski prebacuje na prednju osovinu. To je urađeno zbog uštede goriva, pa je na testu „koleos“ trošio solidnih 10 gradskih litara pri umerenoj vožnji.

Imali smo 2,0 naftaš sa 175 KS. Do stotke ubrzava za solidnih 9,9 sekundi, dok su i međuubrzanja dobra. Smeta to što prilikom prebacivanja stepena i D ili mod menjača auto trza, ali automatika svoj zadatak obavlja bez greške.

Zanimljivo je da se ni posle sedam dana druženja s „koleosom“ nismo zasitili vožnje, što znači da ovaj „reno“ obećava zabavu na duge staze. U Srbiji se prodaju samo dizeli, a cena osnovnog modela sa 150 KS je korektnih 23.700 evra.