Sve je više problema sa električnim automobilima, a sve manje pogodnosti ostaje za vlasnike u mnogim evropskim zemljama, zbog čega se gubi interesovanje za iste. Iako cene električnih automobila još uvek nisu slične onima koji koriste konvencionalni pogon, sve više država smanjuje ili čak ukida povlastice za vlasnike električnih vozila. Ovo je žestoko uticalo na tržište novih automobila u mnogim zemljama, gde električna vozila čine veliki deo prodaje.

Norveška, čiji se ekonomski razvoj uveliko oslanja na naftu i plin, često se spominje kao pozitivan i ekstremni primer prihvatanja vozila na struju. Zahvaljujući visokim podsticajima i olakšicama, Norvežani su uglavnom kupovali električne automobile.

Međutim, u januaru se dogodio svojevrsni reset. Država je ukinula brojne pogodnosti za vlasnike električnih automobila, što je dovelo do pada prodaje sa 39.107 primeraka u decembru na samo 1.860 u januaru, što je čak 95 posto manje. Ipak treba biti fer, pa uporediti sa istim mesecom prošle godine, a u tom slučaju, pad prodaje iznosi 76,6 odsto, dok se udeo vozila s nultom emisijom smanjio sa 83,7 na 66,5 posto. Istovremeno se povećao udeo dizelaša sa 2,7 na 7,6 posto, prema podacima norveškog OFV-a.

Sličan scenario dogodio se i u Nemačkoj. Ekološka osvešćenost je nestala, a finansijska korist ostala je u fokusu. Prodaja električnih automobila pala je za oko 80 posto u odnosu na prethodni mesec, na 18.136 vozila.

Ipak, realnije je uporediti prodaju sa istim periodom prošle godine, a u tom slučaju je prodaja električnih automobila pala za 13%, prema podacima nemačke agencije KBA. Prodaja plug-in hibrida je pala za čak 53%, na 8.850 primeraka zbog ukidanja povlastica. Iako je prodaja benzinskih automobila porasla (+3.5%), to nije bilo dovoljno da se nadoknadi pad prodaje elektrifikovanih vozila. Nemačko tržište je u januaru zabeležilo pad prodaje od 2.6%, sa ukupno 179.247 prodatih automobila.

VDA predviđa da će prodaja električnih automobila ove godine ipak porasti, za oko 8% i da će biti isporučeno oko 765.000 primeraka. Istovremeno, očekuje se pad prodaje plug-in hibrida za 30% na 255.000 primeraka, prenose nemački mediji.

Nakon razočaravajućih rezultata u januaru, mnogi se pitaju šta će se dalje dešavati i da li će Evropa uopšte biti spremna da prihvati ukidanje prodaje vozila na fosilna goriva koje je sada zakonski određeno.

Mnogi scenariji su mogući, ali najverovatniji je da će jednostavno ponuda automobila sa klasičnim pogonom postepeno nestajati. Što se tiče troškova vlasništva, izgledno je da će rasti, čak i za vlasnike električnih vozila.

Smanjenjem udela klasičnih automobila na evropskim putevima pašće prodaja benzinaca i dizelaša, ali i prihod koji ide u državnu kasu. Kako piše Index.hr, neko mora da plati održavanje puteva, a to je uvek bio narod. Bez obzira na to da li se koristi benzin ili struja, država će uvek znati kako da izvuče potreban novac.

(Kurir.rs / Index.hr)