Najmanje 300 miliona evra Severna Koreja duguje Švedskoj za 1.000 automobila marke Volvo koje je uvezla 70-tih godina 20. veka, a koje nikad nije platila, piše američki Njuzvik!

Automobili koje je uvezao Pjongjang su još u upotrebi, Ceo aranžman je vredeo mnogo manje, ali Švedska pedantno zaračunava kamatu na dug koji je nastao 1974. godine, koj je do danas porastao do enormne cifre.

profimedia0667102790.jpg
Foto: World History Archive / Universal images group / Profimedia

Ceo posao je pokrenut kada je tokom sedemdesetih Severna Koreja imala eksplozivan i neverovatan ekonomski rast od 25%, što je privuklo i pažnju zapadnih država, koje su videle priliku za ulaganje. Švedska, koja je tada imala socijalističku vladu, je bila među prvima koji su želeli da iskoriste priliku. U zemlji je postojao zahtev da se vlada u Pjongjangu zvanično prizna, a da se omogući švedskim privrednicima da ulažu u severnokorejsku industriju, osebno u rudarstvo.

Tadašnji komunistički lider Kim Il Sung je u interesovanju zapadnog kapitala video priliku za međunarodno priznanje, i zauzvrat je iz komunističke zemlje ubrzo stigla narudžbina za 1000 vozila marke Volvo 144 GL.

Volvo je bila jedna od prvih evropskih kompanija koja je krenula u pohod na tržište Severne Koreje, a prva vozila su isporučena 1974. godine. Međutim, ubzo je postalo jasno, kada je priređen švedsko-korejski industrijski samit u Pjongjangu, da režim Kim il Sunga nema nameru da plati za robu koju je uvezao. Sledećih nekoliko godina švedski pilitičari su nastgojali da izbegnu javnu sramotu i da putem diplomatskih i ekonomskih kanala na sve načine naplate račune, za brojne isporučene proizvode, od mašina do satova.

835185-volvo144-ls.jpg
Foto: Facebook

Kim je na primer i od Švajcarske naručio 2000 roleks satova sa posvetom "poklon od Kim Il Suga" a švedski mediji su tada otkrili da je Pjongjang očekivao da svoje spoljne dugove plati isporukama bakra i cinka. Ali, ispostavilo se da su severnokorejski ekonomisti bili previše optimistični u svojim proračunima, a međunarodna tržišna cena tih ruda je u to vreme katastrofalno pala.

Mnogi istoričari i poslovni ljudi smatraju da je Kim želeo da švedsko-korejski privredni sajam iskoristi za privrednu špijunažu, ali je Erik Kornel, diplomata i bivši ambasador Švedske u Severnoj Koreji u svojoj knjizi naveo da je u Pjongjangu bilo rašireno verovanje da je Zapadni svet konačno "video svetlost" u globalnoj borbi protiv američkih imperijalista - i da je Evropa priznala svoju dužnost da pomogne hrabru Narodnu Republiku, a da će se nesporazum u vezi ko kome duguje uskoro izgubiti u velikoj borbi rušenja kapitalizma.

Ipak, Šveđani nisu zaboravili ovaj dug, koji po njima sa obračunatom kamatom i inflacijom sada premašuje tri milijarde švedskih kruna, odnosno 300 miliona evra. To je astronomska suma, ali je zanimljivo da se mnogi od Volvoa i danas voze u Pjongjangu, i prema rečima očevidaca izgledaju odlično. "Mnogi od Volvoa se sada koriste u taksi službi u Pjongjangu", kaže Tor Roden Kalstigen, švedski fotograf i preduzetnik koji je putovao u prestonicu Severne Koreje 2008. godine "Mislim da se nikada u Švedskoj nisam vozio u tako starom i odlično očuvanom automobilu".

Severnokorejski režim danas smatra da je Švedska lažljivi pešak SAD, izmanipulisan do neprepoznatljivosti od strane imperijalista. Ali ne pokazuje nameru da plati račune.

(Kurir.rs / Newsweek)