JEDNA OD NAJLEPŠIH GLUMICA ISIDORA GRAĐANIN DOČEKALA SVOJIH 5 MINUTA: Prvu glavnu ulogu dobila sam zahvaljujući Ljiljani Pavić

Mada je odmah posle akademije počela da snima ozbiljne poslove, mlada glumica Isidora Građanin prvu glavnu ulogu dobila je u seriji Siniše Pavića "Junaci našeg doba". Kao ćerku bračnog para koji igraju Mina Lazarević i Igor Đorđević gledali smo je u prvoj sezoni, a potom i u drugoj, koja se doskoro prikazivala na kanalu Superstar, a od 8. februara biće emitovana i na Prvom programu RTS.

Koliko vam znači uloga Saške Čičanović i činjenica da vas je birao Siniša Pavić, čije su serije jedne od najpopularnijih?

- Uloga Saške najviše je dosad uticala na moj glumački razvoj i moju karijeru. Prvi put sam nakon studija dobila priliku da zaigram jednu od glavnih uloga, i to baš sa ekipom čije serije su obeležile moje odrastanje. Posebna mi je bila čast što sam igrala u seriji čuvenog Siniše Pavića, i to uz fenomenalnu glumačku i generalno celu ekipu koja je radila na stvaranju ovog projekta.

Da li je tačno da ste sve uloge do sada dobili preko kastinga?

- Da, i smatram da je tako najpoštenije i najslađi osećaj kada se nakon uloženog truda desi uspeh. Kasting za "Junake" trajao je skoro mesec dana. Prolazila sam nekoliko krugova radeći scene sa Igorom Đorđevićem, za koga sam uvek smatrala da je jedan od najboljih glumaca kod nas, i sa Hadži Nenadom Maričićem, koji je bio divan partner i velika podrška. Onda mi je javljeno da sam prošla. Bila sam presrećna! Kasnije sam od Siniše saznala da je njegova žena Ljiljana svojim mišljenjem uticala da dobijem ulogu i posebno joj hvala na tome.

Jeste li kao glumica sazreli tokom dve sezone "Junaka našeg doba"?

- Videla sam ogromnu razliku tokom snimanja druge sezone u svojoj spremnosti i zrelosti. Naravno, dug je put preda mnom, ali mnogo sam bila sigurnija u sebe i mnogo mojih saradnika sa serije pohvalilo me je za napredak. Uživala sam u snimanju sa dobro poznatom ekipom gde sam stekla divne prijatelje koje sam iskreno zavolela. Najteže je bilo što smo preko leta snimali kada su temperature dostizale i 40 stepeni, a mi na ulici, asfalt gori, međutim, to je sastavni deo posla, pa se sve izdrži.

Da li je snimanje na neki način produžetak školovanja?

- Svako snimanje je prilika za napredak, volim da učim, da kroz scene posmatram kolege i analiziram njihove metode u tumačenju likova. Magija je kada se s partnerom u sceni prepustite i kada scena teče i razvija se prirodno, a tako je uvek bilo kada sam snimala sa ovim kolegama. Igor Đorđević je beskrajno harizmatičan, kreativan i duhovit glumac. Uvek me je fascinirao na snimanjima i scene u novoj sezoni s njim bile su mi uživanje, iako su glumački bile zahtevne.

Pamtite li možda posebno neki savet od svog televizijskog dede, čuvenog Branka Cvejića?

- Branko je glumac čija karijera zavređuje ogromno poštovanje, a na snimanje uvek dođe spreman i s naučenim tekstom. U prvoj sezoni ispravljao me je ponekad za artikulaciju, pa sam to osvestila i radila na njoj, tako da ove sezone nije bilo zamerki, već smo se na snimanjima družili i slušali anegdote o starijim kolegama koje nam je Branko pričao.

U vašoj biografiji stoji podatak da ste samo tokom 2018. godine radili na sedam televizijskih i filmskih poslova. Da li je to bilo naporno?

- Srećna sam jer sam od završetka fakulteta imala kontinuiran rad, poslovi su dolazili jedan za drugim, uvek u pravom trenutku, počela sam s manjim ulogama da bih s vremenom dobijala sve više prostora. Naravno, ume da bude naporno kada se dosta radi, ali s obzirom na to da ovaj posao volim izuzetno, ništa nije toliko teško.

Privlačili vas više rad pred kamerom ili vam je i pozorište jednako drago?

- Karijera mi je u nekom trenutku krenula više ka smeru snimanja, što ne žalim, volim da snimam, osećam se dobro pred kamerama, a posebno volim da snimam na autentičnim lokacijama, međutim, obožavam i pozorište i mnogo bih volela da jednog dana zaigram u nekom pozorišnom ansamblu. Ipak, iza sebe imam pozorišnih uloga na koje sam ponosna. Igram predstave u pozorištu Slavija, radila sam s Prištinskim i Zaječarskim pozorištem, a skoro sam imala prilike da zaigram u Raški u drugoj predstavi njihove produkcije i tako utičem na razvoj pozorišta u tom gradu.

Imate li neku viziju za razvoj svoje karijere?

- Sklona sam maštanju toliko da realnost uvek obojim, stalno fantaziram u svojoj glavi i imam neku sliku koju ne dam nikome da mi remeti. Imam velike planove za budućnost, ali ne bih ih otkrivala. Nadam se samo da će moja karijera ići tokom kakvim je krenula, da će se nizati izazovne uloge, pozorišne i filmske, da ću putovati zbog posla kao i dosad, i da ću imati prilike da radim i u nekoj drugoj državi.

Kurir.rs/ Jasmina Antonijević Milošević

Foto: Renato Miskolci

Bonus video: