BEOGRAD SVE VIŠE LIČI NA HOLIVUD! Čuveni Kapućino: Mnogo je umetnika koji čekaju svoju šansu i rade kao konobari i dostavljači

Sjajni glumac Aleksandar Gligorić dugo je čekao svojih pet minuta. Uspeh i popularnost neočekivano su stigle s projektom "Južni vetar", a poziv za glavnu ulogu u tinejdž misteriji "Blok 27", u zajedničkoj produkciji Telekoma Srbija i producentske kuće "Fajerflaj", došao je u pravom trenutku. Za Kurir Gligorić govori o saradnji s mladim kolegama iza i ispred kamere i otkriva zašto se kriminalac Kapućino toliko dopao publici.

Kako ste se spremali za ulogu inspektora Antonijevića?

- Dosta proba, dosta razgovora s rediteljima, razgovori s pravim inspektorima, dosta sam radio na tome da Ivana Mladenović i ja zračimo kao tim, odsekao sam pola metra kose i pola metra brade, izvadio minđuše i stao pred kamere.

Kakvo je iskustvo raditi s decom i mladom autorskom ekipom?

- Moram da se pohvalim da sam, od njenog diplomskog, igrao u svim filmovima i serijama koje je radila Milica Tomović i svaki od tih projekata, u kojem je čitava ekipa bila mlađa od mene, bio je za mene pre svega uživanje. Kad vidim talentovano biće, ne vidim više ni koliko ima godina, ni odakle je, ni kako se oblači, šta sluša.. Zaljubim se u taj dar i gledam da ga iskoristimo koliko god možemo. "Blok 27" okupio je mnoštvo talentovanih omladinaca. Prava radost.

Neki glumci ne vole tipske uloge, a vas reditelji stalno vide kao opasnog momka. Kako se borite s tim teretom?

- Igrao sam ja sve i svašta, ali je popularnost serija "Senke nad Balkanom" i "Južni vetar" doprinela da me šira publika, a i mnogi reditelji vide kao tipa sklonog pucanju iz raznih vrsta oružja. Malo je i do fizionomije. Verujem da ću u budućnosti imati priliku da iznenađujem raznim karakterima i umećem da ih tumačim.

Kako je došlo do vaše saradnje s Milošem Avramovićem na "Južnom vetru"? Kako ste se uklopili u ekipu?

- Miloš Avramović i ja se znamo još sa akademije, i ne sećam se otkad tačno. Bili smo zajedno na snimanju "Senki nad Balkanom", kad je Miloš spremao "Južni vetar" i odlučio da lik Kapućina poveri baš meni. S tom ekipom imam skroz drugarski odnos. Volim ih i ponosan sam na njih jako.

Da li će uskoro neka uloga nadmašiti Kapućina? Zašto se baš ta uloga dopala publici?

- Nisam očekivao toliku popularnost tog lika, ali kad se desila, shvatio sam da je on jedan od likova za koje se publika veže jer u njemu vide običnog čoveka, nesuđenog auto-mehaničara koji je samo igrom sudbine i sticajem okolnosti upao u neviđene akcije s kriminalom, službama, drogom, čak ubistvima, te se lako identifikuju s njim. On je nevini ubica. Dobri diler. Pre svega, verni drug. Kapućino je kao rotvajler. Zato me svi maze kad me sretnu. Kad završim Kapućina, moraću da odigram glavnjaka u nekoj fantastičnoj seriji, da vide ljudi da umem i druge likove da igram.

Kako je biti danas glumac u Srbiji? Da li je ovo vreme poštenih ljudi?

- Ne znam šta da kažem. Gluma je neizvestan posao. Često pomišljam da ga se oslobodim, a kao da sam inficiran njime, kao da ne mogu bez njega. I uvek me stigne neka uloga koja me zadrži, i uvek se radujem novom poslu, uvek me bog lupne po glavi i kaže mi: "Gde ćeš, mali, gde si pošao?" Onda me strefi pauza, pa nema para, pa kao odustajem, pa me bog opet lupne, neko me pozove... i tako 20 godina. Danas je znatno lakše jer se dosta snima, ali je i konkurencija tolika da mi Beograd sve više liči na Holivud, grad u kojem su svi završili glumu i rade kao konobari, dostavljači, šoferi, menadžeri, privatnici, taksisti.. dok im se ne pruži šansa. Ljudi su ljudi. Uvek isti. Kad čitaš bilo koje delo iz bilo kog vremena, shvatiš da se čovek suštinski ne menja.

Kurir.rs, Ljubomir Radanov

Bonus video: