NEPOPRAVLJIVI ŽENSKAROŠ: Žene su ga napuštale slomljenog srca i UNIŠTENE, nakon što bi jednu ljubavnicu ZAMENIO drugom!

Pablo Pikaso rođen je 1881. godine u Malagi. Bio je sin Hozea Ruiza Blanka, profesora crtanja, i Marije Pikaso, po kojoj je kasnije i uzeo prezime. Njegovo neuobičajeno interesovanje za crtež počelo je u 10. godini, kad je postao učenik svog oca, koji mu je i bio prvi uzor i koga je u 13. godini već dostigao. Taj trenutak u životu i u odnosu između njih dvojice Pikaso je lakonski opisao: "Dao mi je svoje boje i četkicu i zauvek prestao da slika."

ČUDO OD DETETA

Porodica Ruiz-Pikaso seli se u Barselonu 1895. godine, Pablo se upisuje na umetničku akademiju, gde je njegov otac dobio posao kao profesor crtanja. Kad je položio prijemni ispit, zahvaljujući očevom zauzimanju, Pablo je preskočio početni kurs. Ali pre nego što mu je dozvoljeno da ga pohađa, morao je da u roku od mesec dana preda mapu s radovima. Pripremio ju je za jedan dan, a njegovi radovi bili su bolji od radova studenata završne godine. U četrnaestoj godini, skoro bez ikakvog formalnog obrazovanja, ispunio je sve zahteve cenjene akademije.

Već 1897. godine njegova slava u Španiji je išla u prilog očekivanjima porodice, pošto je te godine njegova slika "Nauka i milosrđe", za koju je njegov otac bio model doktora, dobila počasnu nagradu u Madridu na izložbi Kraljevske akademije San Fernando.

BUNTOVNIK BEZ RAZLOGA

Tada Pablo Ruiz odlazi u Madrid i upisuje se na Kraljevsku akademiju San Fernando. Ali ubrzo tamo ocenjuje da je nastava ispod očekivanog nivoa i troši vreme na crtanje i slikanje svakodnevice koja ga okružuje: kafića, ulica, bordela... Otkriva špansko slikarstvo: "Velaskez je prva klasa; moju pažnju privlače odlični El Grekovi portreti, ali Muriljo nije uverljiv u svakoj od svojih kompozicija." Dela ovih i drugih umetnika su ostavila jak utisak na njega i postala putokaz u različitim momentima njegove duge karijere. Bez obzira na izuzetan talenat koji je posedovao, nije završio Akademiju jer je došao u sukob s profesorima, koji su zahtevali da se uklopi u šablon likovnog obrazovanja, koji je Pikaso već u najranijoj mladosti odbijao.

Zato sa Akademije biva bukvalno oteran. U oktobru 1900. godine odlazi u Francusku, koju je smatrao mnogo liberalnijom zemljom.

GREJAO SE SVOJIM SLIKAMA

Ali ni tamo mu ne cvetaju ruže. Ogromnu energiju ulaže u rad. Poznato je da je stotine njegovih crteža završilo u vatri jer nije imao čime da se ogreje u hladnim danima. Ovaj težak period ga je naučio da osim talenta mora da savlada i marketinške veštine i plasira sebe i svoju umetnost da bi preživeo. Pikaso je bio jedan od retkih slikara tog vremena koji je uspeo da se obogati za života. Prilagodljivost okruženju i svest da tržište zahteva stalne promene doveli su do toga.

Njegov život nije bio lak, ali je uspeo da dosegne svetsku slavu. Psiholozi su, baveći se analizom njegovih slika, tvrdili da je neke mogla da uradi jedino osoba poremećene psihe.

SVE NJEGOVE VELIKE LJUBAVI

Pikaso se ženio dva puta i imao je mnogo ljubavnica. Dobio je četvoro dece. Poslednje dete, Paloma, bila je rođena kad je imao 68 godina. Nepopravljivog ženskaroša žene su napuštale, po pravilu, slomljenog srca, nakon što bi jednu ljubavnicu zamenio drugom. Za njega se znalo da je bio beskrupulozan prema damama, a one su ga, uprkos tome, obožavale. Neke od njih su:

Fernanda Olivije. Bila je Pikasova prva ljubav, s njom je bio tokom svog ružičastog perioda i na početku kubizma. Nakon što ju je upoznao, umetnik je pokazao značajnu promenu u slikarskom stilu. Veruje se da je njen uticaj bio očigledan na većini tadašnjih ženskih aktova.

Olga Hohlova. Ruska balerina koju je upoznao 1914. godine i s kojom se venčao. Imali su sina Paula i on je zajedno sa Olgom tema mnogih Pikasovih slika tokom dvadesetih godina. Kad im je brak zapao u krizu, Pikaso je stvarao manje trodimenzionalne forme nasilnog stila i kolorita.

Rastali su se 1935, ali su formalno ostali u braku sve do Olgine smrti 1955. godine jer je francuski zakon nalagao podelu imovine u slučaju razvoda, što je za Pikasa bilo nedopustivo. Posle raskida, Olga je doživela nervni slom i nastavila je da proganja i njega i njegove ljubavnice.

Mari-Terez Volter. Bila je Pikasova ljubavnica i model, upoznao ju je 1927, kad je imala 17 godina. Rodila mu je ćerku Maju 1935. godine. Nije nikad postala njegova supruga, iako je to silno želela. Obesila se 1977. godine, četiri godine posle njegove smrti.

Dora Mar. Atraktivna, srpskog porekla, odrasla je u Argentini kao Teodora Marković. Pikaso ju je upoznao 1936. godine. Bila mu je ljubavnica sedam godina, tokom kojih je naslikao jedno od svojih najpoznatijih dela - "Gerniku". Dorine crte lica nalaze se na toj slici. Ona je bila depresivna jer je bila sterilna, a Pikaso ju je na slikama najčešće prikazivao uplakanu.

Fransoaz Žilo. Upoznala je Pikasa 1944. godine. Njoj je bila 21, a njemu 61 godina. Rodila mu je sina Kloda i ćerku Palomu. Ostaće upamćena kao jedina koja je napustila umetnika, 1953. godine, navodno zbog njegovog nasilničkog ponašanja i brojnih preljuba. Bio je to veoma težak udarac za Pikasa.

Žaklin Rok. Upoznala je Pikasa u fabrici grnčarije u koju je često navraćao. Živela je s njim dvadeset godina, sve do njegove smrti. Pikaso se njome oženio "iz inata" prema Fransoaz. Žaklin mu je bila poslednja ljubavnica, muza i sekretarica. Nije dozvolila Palomi i Klodu da prisustvuju očevoj sahrani.

KRAJ JEDNOG GENIJA

Umro je 1973. u 91. godini, kad mu je otkazalo srce pošto je oboleo od gripa. Kad je na Žaklinin poziv stigao kardiolog, Pikaso je već bio u komi. Pa ipak, kad je na trenutak povratio svest, mogao je sasvim razgovetno da kaže lekaru, koji je bio neženja, uhvativši svoju ženu za ruku: "Grešite što se ne ženite, potrebno je to čoveku." Pikaso je sahranjen u zamku Vovnarg, pored kamenih stepenica koje vode na terasu s koje je satima znao da uživa u "prizoru Sezanovih slika".

Kurir.rs/Lena/N.B.

Bonus video: