GLUMA JE BEG OD REALNOSTI Radovan Vujović otkriva zbog koje role pušta bradu i sve o novoj komediji BILO JEDNOM U SRBIJI

Prošlo je deset godina otkako je glumca Radovana Vujovića šira televizijska publika upoznala kao kadeta Risa u seriji "Vojna akademija", ali on je pred kamerom duplo više.

U glumu se upustio posle druge godine gimnazije, pa iako je veoma mlad birao profesiju, danas kaže da ga ona sve više ispunjava. Potvrdu da je na pravom putu dobija i od publike, koja mu svaku sledeću ulogu nagradi pozitivnim kritikama.

Dok se fizičkom transformacijom, puštajući bradu, sprema da oživi još jednog vojnika u seriji "Heroji Halijarda", Radovan se raduje i premijeri filma "Bilo jednom u Srbiji", koja je zakazana za 9. mart u Beogradu.

Ovo ostvarenje pružilo vam je priliku da se pred kamerom oprobate i u komediji.

- Uloga Aćima Prokića je drugačija od onoga što je šira publika od mene imala priliku da vidi. Rekao bih da imamo dobar proizvod, film je šarmantan, duhovit, topao i govori o nekim prošlim vremenima u najlepšem mogućem smislu, s dozom nostalgije, duhom tih južnih krajeva kao što su Leskovac i Niš i temperamentom tih ljudi. Gledaće se s osmehom na licu.

Da li vam je bilo teško da kao Nišlija prilagođavate govor?

- Radili smo s profesorkom Dijanom Marojević, koja nam je korigovala akcente i dijalekte, a i na samom snimanju konsultovali smo se s meštanima, koji su nam uvek kad treba nudili duhovita i karakteristična rešenja.

Koliko se jug Srbije, gde ste snimali, razlikuje od vašeg rodnog Užica?

- Najviše po govoru. Kao dečak išao sam u košarkaški kamp na Zlatiboru i upoznao drugara iz Leskovca, kog uopšte nisam razumeo. Trebalo mi je vreme da shvatim njegove lokalitete i sleng. Ali ljudi su ljudi, isti su svuda, podjednako komunikativni, dobronamerni domaćini, veseli i temperamentni. Svi smo mi jedan narod.

Kako ste se provodili na snimanju kad se pogase kamere?

- Snimanja su naporna. Ustajali smo u 4.30 i nismo imali mnogo prostora za zabavljanje i opuštanje. S druge strane, Viktor Savić, Nemanja Oliverić, Boba Mićalović, Teodora Ristovski i ja znamo se odranije pa smo bar pauze za ručak koristili da se družimo.

Kad ste upisivali glumu, jeste li znali da glumci ustaju tako rano?

- Ni približno! Sa 17 godina nisam ništa ni znao. Imao sam samo želju da radim. Gluma mi je bila zanimljiva i prijalo mi je, a usput sam učio o svemu. Nisam od onih koji znaju zašto su upisali glumu i oduvek su o njoj sanjali. Meni se sve desilo. Kasnije sam tek saznao šta su obaveze. Ali i njih sam vremenom zavoleo jer kad čovek radi ono što ga ispunjava, ni ustajanje po mraku nije teškoća već radost.

Rano ste dobili prvu ulogu Veljka, pre tačno 20 godina.

- To je studentski film "Dobro poznata stvar". Danas se sećam samo da ga je režirao Mića Stamato i ničeg više (smeh). Zanimljivo je koliko je vremena prošlo, nemam osećaj da se već toliko bavim glumom.

Na akademiji ste dobili prvu glavnu ulogu u filmu "Šejtanov ratnik", gde su igrali i Petar Božović, Dragan Nikolić, Ceca Bojković... Po čemu pamtite to snimanje?

- Bio sam završna godina akademije. Nisam znao ni gde se nalazim, ni šta radim. Znate kakva je mladost. Čovek je na sve strane, sve mu je novo i zanimljivo. Tek sam kasnije naučio da cenim trenutke provedene sa starijim kolegama.

Šira publika vas je upamtila po "Vojnoj akademiji". Kako sada gledate na Risa i tu seriju?

- To je jedna od poslednjih serija na RTS pre nego što se desio bum sa kablovskim operaterima i hiperprodukcijom. Nedeljom uveče je okupljala porodicu i pamtim da je poslednju epizodu druge sezone gledalo preko tri miliona ljudi uživo. Nama mladima bila je jedinstvena odskočna daska, a televizija je moćan medij. Jednog vikenda me niko nije znao, a sledećeg su me prepoznavali na ulici. To je zanimljivo kad si mlad.

Možete li da kažete da ste kroz snimanja te tri sezone prošli pravi vojni rok?

- Imali smo obuku o tome kako se pozdravlja, korača, nosi uniforma i oružje. Spavali smo na Vojnoj akademiji i probali da osetimo život kadeta. Međutim, ova priča nije bila o vojsci i ratu već o mladima koji žele da se izgrade u prave ljude.

Deset godina kasnije ponovo ste pred oživljavanjem jednog vojnika, ali u filmu i seriji "Heroji Halijarda".

- Iako iskustvo znači, glumac svaku ulogu kreće iz početka. Igrao sam vojnike, ali nikada četnika, to jest vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini za vreme Drugog svetskog rata. Taj deo istorije morao sam da sagledam iz drugog ugla. I proces još traje, jer sa snimanjem krećem u maju.

Smeta li vam brada koju puštate zbog tog lika?

- Stigao sam na pola s puštanjem. Ne smeta mi, možda više smeta mojoj devojci, ali šta da joj radim kad je odlučila da se zabavlja s glumcem (smeh). Mogla je i veštačka brada da se stavi, ali jednom sam je probao i nije mi se dopalo. Ovako sam slobodniji i ne razmišljam da li će se videti i promeniti nekome utisak. Želim da publika što lakše poveruje da sam ja taj lik. Zbog transformacija i volim ovaj posao.

Serija "Porodica" obilovala je transformacijama. Iako se vi za ulogu Bebe Popovića niste mnogo prerušavali, kažu da je ipak bilo dosta posla oko vašeg kostima.

- Kostimografkinja Jelena Stefanović je htela da taj lik izdvoji od ostalih jer Beba Popović i jeste bio drugačiji u ono vreme devedesetih. Oblačio se drugačije od tadašnjeg stila. Prijalo mi je da glumim u lepom odelu, a ne samo u uniformama i šinjelima.

Jesu li vam prijale i brojne pohvale za tu ulogu?

- Svakome prija kad ono što je uradio ljudi upamte, prepoznaju i pohvale. Trudim se da pohvale čujem, registrujem i brzo ih zaboravim da bih se koncentrisao na ono sledeće što treba da radim.

Zajedno iščekujemo i treću sezonu serije "Državni službenik", gde igrate mladog šefa službe Mirka Bakrača.

- Ona je veliki potencijal. Sve se dešava na početku pandemije koronavirusa, što je zanimljiva okolnost koja daje ludu dimenziju priči i zanima me kako je sve ispalo. Verujem da će biti dosta uzbudljivo.

Kako ste doživeli činjenicu da su prethodne sezone stigle do tržišta Brazila, koje broji 30 miliona gledalaca?

- Sjajno i radujem se što su uspeli da je plasiraju tamo. Serija mi se veoma dopala i u žanru kriminalističkih, špijunskih i trilerskih serija veoma je dobra, priča je dobro spakovana, odlično režirana, a glumci su na visini zadatka. Prijalo mi je i da je radim i da je gledam.

Obraćate li pažnju na žanr kad vam se nudi novi posao?

- Ne, gledam samo da li je scenario dobar i da li su likovi dobro napisani. Na primer, serije u kojima takođe igram "Koreni" i "Vreme zla" imale su uspeha jer su rađene po romanima koji su kvalitetni i slojeviti, duboki. Ako je tekst zanimljiv kad se čita, lakše je napraviti seriju koja će biti zanimljiva da se gleda.

Je li veća odgovornost igrati istorijske ličnosti ili savremenike?

- U oba slučaja ima odgovornosti. Ako je savremenik, onda je ona prema njima samima, ali i prema njihovoj porodici i prijateljima, a ako je reč o istorijskim ličnostima, onda morate da budete iskreni i tačni, da to ne bude neka karikatura, jeftina imitacija ili tumačenje u cilju neke poruke ili cilja. Kod fikcije ste slobodni da tumačite lik na bilo koji način, neće se niko naljutiti ako ste Hamleta uradili po svojoj zamisli.

Citirali ste jednom Roberta de Nira, koji je rekao da talenat leži i u pravim izborima uloga. Jeste li tu grešili?

- Ne mogu da kažem da sam do sada odabrao neku ulogu s kojom sam se mučio. Postoje razne stvari koje utiču na to kakav će projekat na kraju da ispadne. Imao sam sreću da me biraju u podele koje su kvalitetne.

Jeste li na strogi privatno kao što je većina likova koje ste igrali?

- Možda samo prema sebi i svojim ulogama. Očekujem puno i od sebe i od ljudi u okruženju.

Šta je u glumi najlepše, a šta najteže?

- Kada naiđem na saradnike kojima je gluma samo posao koji treba da obave, koji ne uživaju i ne rade zdušno i predano, to me umara i teško mi je. Jer, kad igram, volim da se zaboravim i uživam u tome. Gluma jeste beg od svega što nam se dešava i prilika da se čovek pusti u neki drugi život. To je najlepše jer sve okolo prestane da postoji.

Opterećuje li vas popularnost?

- Nije tolika da ne mogu da izađem na ulicu. Ljudi me prepoznaju i ako mi nešto kažu, to su lepe stvari, pohvale i podrška.

Mladi ste birali profesiju, da li ste pogrešili?

- Da li sam u nečemu drugom mogao da budem bolji, uspešniji i bogatiji, ne znam, ali znam da ovo što radim zaista volim i s godinama sve više u tome uživam. Ne bih to menjao ni za šta drugo.

Kurir.rs Jasmina Antonijević Milošević

Bonus video: