RUSKI PISAC IMAO TRAGIČNU SUDBINU: Ratovao, uzimao morfijum, zabranjivali ga, spalio svoj NAJPOZNATIJI roman, ali nju je OBOŽAVAO!

Legendarni ruski pisac Mihail Bulgakov je preminuo 10. marta 1940. godine. Rođen 15. maja 1891. godine u Kijevu, Bulgakov bio je pisac i dramaturg koji je ostao najpoznatiji po svom kultnom romanu "Majstor i Margarita", remek-delu modernističke književnosti, a koji je objavljen tek godinama nakon njegove smrti.

Otac mu je bio Afanasije Ivanovič Bulgakov, profesor Kijevske duhovne akademije, a majka Varvara Mihajlovna. Bio je prvo dete u porodici, od njih šestoro. Godine 1909. završava Prvu kijevsku gimnaziju i upisuje se na Medicinski fakultet Kijevskog univerziteta. Prvi put se oženio 1913. godine Tatjanom Lapom. Kao lekar, učesvovao je u Prvom svetskom ratu gde se pridružio Crvenom krstu i bio poslat na front u blizini Smolenska gde je i ranjen. Zbog bola počeo da uzima morfijum,a zatim je postao i zavisnik. To ga je kasnije inspirisalo da napiše pripovetku "Morfijum" o svojoj borbi protiv zavisnosti. Godinama se borio protv zavisnosti, a kako je njegova prva supruga pričala, prestao je da se bavi medicinom kada je pobedio zavisnost od morfijuma. Naime, kako je ona pričala, to je uradio da ne bi došao u iskušenje i poklekne.

Po povratku u Kijev 1917. godine nastavio je da radi kao lekar gde je preživeo Oktobarsku revoluciju i Ruski građanski rat gde su se belogardejci i boljševici smenjivali na vlasti. Kao vojni lekar ponovno je poslat u rat, ovaj put na Kavkaz, teško je oboleo od tifusa i jedva preživeo. Građanski rat u Rusiji je opisao u delima "Bela garda" i "Avanture doktora N".

Nakon toga ostavio se medicine i postao pisac, i to u 30. godini, 1921.

Nakon što je Crvena armija 1921. odnela konačnu pobedu počela su proganjanja političkih protivnika. Bulgakov zbog rana zadobijenih na frontu i preležanog tifusa ne uspeva da pobegne iz zemlje. Njegov mlađi brat Ivan dolazi u Srbiju gde svira balalajku u beogradskom restoranu "Kazbek" i šalje mu vesti o uspešnoj premijeri njegovog dela "Zojkin stan" u Narodnom pozorištu 1934. godine.

Nakon prvih uspeha svojih eseja i drama, Bulgakov se sve više suočava sa cenzurom Staljinovog komumunističkog režima. U jednom trenutku bio je prinuđen da se obrati samom Staljinu tražeći da mu se odobri pravo na azil.

U periodu od 1922–1926. Bulgakov u Sireni objavljuje više od 120 reportaža, eseja i feljtona. Piše prozna dela Đavolijada, Kobna jaja, Pseće srce, i drame Zojkin stan, Purpurno ostrvo, Beg/Trka, Adam i Eva, Blaženstvo, Ivan Vasiljevič, Aleksandar Puškin i druge. Nijednoj drami nije odobreno izvođenje.

Tada piše i svoje i drame "Dani Turbinih" (dramatizacija njegovog romana "Bela garda"), "Beg", "Poslednji dani ili Puškin", "Robovanje licemjera ili Molijer", "Priglupi Žurden", kao i komediju "Ivan Vasiljevič".

Njegova drama "Beg" skinuta je sa scene kao i "Dani Turbinih" jer nije prošla cenzuru. Tokom njegovog života u Rusiji mu je objavljen samo prvi deo romana "Bela garda", ciklus priča "Beške mladog lekara", i jedan broj novinskih feljtona.

Sa prvom suprugom preselio se u Moskvu, gde je naumeo da živi od pisanja, međutim, njegove su drame i priče često bile cenzurisane i zabranjivane u Sovjetskom savezu, budući da se Bulgakov nije libio ni otvoreno ni suptilno da kritikuje komunistički režim. No, samom Staljinu Bulgakovljeva su se dela neobjašnjivo sviđala i od tog trenutka bio je pod njegovom ličnom zaštitom - Staljin je jednom prilikom čak i izjavio da je pisac poput Bulgakova "iznad partijskih reči poput levo i desno", a njegovu predstavu "Bela garda" navodno je pogledao čak petnaest puta.

No, Bulgakov se u međuvremenu zamerio brojnim režimskim umetnicima, direktorima pozorišta i partijskim ljudima svojim provokativnim delima. Staljinov uticaj štitio ga je pritom od hapšenja i pogubljenja, ali nijedno pozorište više nije htelo da izvodi njegove drame. U trenutku očaja, Bulgakov je pisao Staljinu, moleći ga da mu dopusti odlazak iz Sovjetskog saveza s obzirom da tamo nije mogao da živi od pisanja. No, kada ga je Staljin lično nazvao i upitao želi li zaista da napusti zemlju, Bulgakov mu je odgovorio da ruski pisac ne može živeti izvan svoje domovine. To je očigledno bio tačan odgovor i Staljin mu je lično našao posao u jednom moskovskom pozorištu.

Na svom je najvažnijem delu, romanu "Majstor i Margarita", Bulgakov radio više od decenije, a počeo je 1928. godine. Do svoje smrti napisao je čak osam verzija ovog romana, spalivši prvu verziju. Počeo je da diktira roman svojoj drugoj ženi, Ljubov Jevgenijevnu Belozersku koju je upoznao 1924. godine i koja mu je ubrzo postala žena, a završila je njegova najveće ljubav - Jelena Sergejevna Šilovska koju je upoznao 1929. godine i koja će, predano radeći na ispravkama, romanu dati konačan oblik, ali na objavljivanje će ovaj roman čekati čitavih 26 godina.

Nažalost, nikada nije doživeo njegovo izdanje i umro je od bolesti bubrega 1940. kada je imao 48 godina. U neobičnom spletu okolnosti, Bulgakov je pokopan ispod nadgrobnog spomenika drugog slavnog ruskog pisca - Nikolaja Vasiljeviča Gogolja kog je veoma voleo i poštovao. Jelena, koja je navodna inspiracija za lik Margarite, saznala je da se Gogoljev nadgrobni spomenik uklanja kako bi se na njegovo mesto postavila bista tog pisca. Znajući da je njen pokojni muž obožavao Gogoljeva djela, uspela je da izdejstvuje da se njegov spomenik postavi na Bulgakovljev grob.

Jelena Sergejevna, ljubav Bulgakovog života, večna Margarita kako kažu, ostala je verna zavetu koji mi je dala.

Godinama kasnije, 1966., Jelena je objavila njegov, doduše cenzurisani, rukopis "Majstora i Margarite", a kaže se da je iz izdanja izbačeno oko 20 posto orginalnog teksta.

Tri godine kasnije u Frankfurtu objavljena je prva celovita verzija tog dela, a u SSSR-u tek 1973. godine. Roman je postigao neverovatnu popularnost, a mračni, ali i humoristično ironični motivi romana o zgodama i nezgodama đavola koji je posetio Moskvu, ušli su u popularnu kulturu te čak i navodno inspirisali slavnu "Sympathy for the Devil" benda The Rolling Stones.

Roman je 1989. godine ponovo štampan u dopunjenom izdanju tako da i danas postoje nedoumice kako izgleda original. Mnogi režiseri su u svojim filmovima koristili pojedine sižejne linije "Majstora i Margarite" ponekad ih ubacujući u druge priče. Jugoslovenski režiser Saša Petrović bio je inspirisan ovim delom i režirao je nezaboravni film "Majstor i Margarita" 1972. godine.

Površno gledano, Bulgakov kroz priču o poseti đavola Moskvi čitaocu nudi satiričan osvrt na sistem u kome živi. Ispod tog sloja krije se, međutim, faustovska priča o borbi pisca da objavi svoje životno delo; priča o čoveku koji, suočen sa nedostižnošću sreće, dovodi u pitanje svrhu svoje ambicije. Paralelno prati dva sveta – Staljinovu Moskvu i Jerusalim u doba Rimskog carstva – i opisuje sveprisutnost vladareve volje i posledice koje trpe njegovi podanici, odnos pisca i njegove muze, kompleksne nedostatke ljudske prirode, gubitak i iskupljujuću snagu ljubavi. Ispripovedana je u duhu bogate ruske književne tradicije i ni u kom pogledu ne zaostaje za delima kao što su „Doktor Živago“ ili „Ana Karenjina“ piše Laguna.

Među ostalim poznatim delima Mihaila Bulgakova nalaze se i "Pseće srce" i "Kobna jaja".

(Kurir.rs/A.M.Vijesti/Vecernji)

Bonus video: