DANILO BATA STOJKOVIĆ POSLEDNJU PREDSTAVU ODIGRAO BEZ PLUĆNOG KRILA: Legendarni glumac je pred smrt pričao samo o ove 2 stvari!

Život je posvetio glumi. Voleo ju je i nije se odricao nje ni deset dana pred smrt.

Povodom dvadeset godina od smrti ovog velikana Dušan Kovačević je rekao:

- Prošlo je dvadeset godina od odlaska Bate Stojkovića iz pozorišnog i filmskog sveta koji je bio njegov najvažniji deo života. Oprostili smo se sa velikim i dragim glumcem 16. marta 2002. godine. Sećanje na našeg prijatelja je skoro svakodnevno: gledamo ga u nezaboravnim filmskim ulogama koje su antologija jugoslovenskog i srpskog filma, ili kad ulazimo na Veliku scenu Zvezdara teatra koja nosi ime Danila Bata Stojkovića.

Na toj sceni Bata je odigrao više od hiljadu predstava. Pozorište je Bati bilo najlepša kuća i najvažnija vera. Brzo je prošlo dvadeset godina od rastanka sa gospodinom koji nam uvek izmami osmeh kad ga se setimo. Tako je bilo od kako nije sa nama i tako će biti za mnoga buduća vremena, jer su vredna umetnička dela najlepši i najdugovečniji trag našeg postojanja.

Za Danila Batu Stojkovića kažu da je počeo sa glumom u majčinom stomaku, a time se bavio i do samog kraja. Doslovno je iz bolnice dolazio na posao. Poslednjih dana ni o čemu nije želeo da razgovara osim o fudbalu i pozorištu.

Kako je njegov kolega Milan Caci Mihajlović jednom rekao, na 300. izvođenje "Korešpodencije" Duško Kovačević i inspicijent su ga bukvalno doneli na predstavu. „Odigrao je u dahu, ali sa jednim plućnim krilom". Kasnije su Bata i Caci "proslavili" kraj predstave sa po čašicom viljamovke u tišini.

- Tako je i bilo, sećam se po fotografiji. Sedimo Bata i ja, on sa cigaretom i čašom ruci. To je bio naš rastanak - pričao je Caci.

Osam dana posle 300. “Korešpondencije”, 13. februara 2002. odigrao je svog poslednjeg “Profesionalca”. Slovenački studenti koji su se zatekli te zime u Beogradu su tražili da pogledaju legendarnu predstavu Profesionalac, u kojoj je Bata bio maestralan kao bivši DB-ovac Luka Laban, i agitovali na sve moguće načine. On je samo zbog njih teško bolestan izašao na scenu. Dva dana kasnije, 15. februara, opet je otišao u bolnicu. Preminuo je 16. marta.

Duško Kovačević mu je prorekao da će umreti na sceni, crnohumorno, u svom stilu.

“Mi se s time u stvari šalimo”, govorio je Bata. “Velika je počast umreti na sceni. To se desilo u dva-tri slučaja. Uvek kad neko dođe malo bolestan, mi mu kažemo: A, ne može, ti bi da umreš na sceni. To bi bila velika čast! I još da nam nabije kompleks. On da umre, a mi da se provučemo!

(Kurir.rs/A.M./Noizz)

Bonus video: