JUGOSLOVENSKA PESMA KRIJE STRAVIČNU ISTINU: Ljudi su zbog nje pokušavali da se ubiju, Tito je zabranio, a Jovanka je to prekršila!

Pesma Dragiše Nedovića “Pluća su mi bolna” smatra se jednom od najtužnijih pesama u regionu, a priča iza nje je podjednako zastrašujuća i bolna.

Naime, on je 1941. godine izveden na streljanje, a sigurne smrti spasila ga je samo činjenica da je već bio poznati tekstopisac, te su ga Nemci odvojili na stranu, a zatim ga i deportivali u logor Dormagen, gde je proveo naredne četiri godine.

Dragiša se nakon rata vraća u Kragujevac, a samo pet godina kasnije saznaje da boluje od tuberkuloze, koja u to vreme u Jugoslaviji nije mogla da se leči, te je odnosila veliki broj života. On tada piše pesmu "Pluća su mi bolna", čiji su ovo stihovi:

Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam

Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani

Živeću još danas, a možda i sutra

A onda zauvek, zbogom moj živote

Nije meni žao, bednoga života

Jer ja sreće nikad, osetio nisam

Samo bol i patnja, gorke suze lio

U životu svome, srećan nisam bio.

Pesmu je prvi snimio Zaim Imamović, a kada ju je objavio ljudi su se toliko saosećali sa bolom piscva da su mnogi pokušali sebi da oduzmu život. Nije mnogo prošlo, a Centralni komitet Saveza komunista je po naređenju Josipa Broza Tita odlučio da zabrani emitovanje pesme.

Zabrana je potrajala čitavih deset godina, sve dok na jednoj proslavi pesmu “Pluća su mi bolna” mine naručila lično Jovanka Broz. Otpevala joj ju je pevačica Nada Mamula, i tada ova kultna pesma počinje svoj novi drugi život.

Dragiša je uspeo da se izleči od tuberkuloze, ali 1959. godine su ga stigli problemi sa srcem, te je preminuo od infarkta 1966. godine.

(Kurir.rs)