Umetnost legendarnog Pabla Pikasa obeležila je 20. vek, koji će u istoriji ostati upamćen po dva svetska rata koja su se tada desila.

Njegove slike, ostaće zauvek podsetnici na jedan strašan period koji je ostao za nama, ali i na žene koje je on celog života toliko voleo. Pikaso je bio velika ličnost, žene su ga obožavale i nadale se da će im posvetiti makar malo pažnje, a samo su one najlepše dobijale njegovu posvećenost u periodu od nekoliko godina.

Upravo takvu sreću, ili nesreću, imala je mlada slikarka hrvatskog porekla, Teodora Marković, koja je svoju večnu ljubav našla u nestalnom slikaru.

Odrasla je na relaciji Argentina, gde su joj živeli roditelji, i Francuska, gde su je odgajali baba i deda, te je od detinjstva bila rastrzana zbog odvojenosti, stalnog menjanja lokacija i nedostatka pravog doma. Iako je odrasla u lepoticu sa licem anđela, Teodora je patila od anksioznosti i depresije, a utehu je pronašla u umetnosti. Upisala je studije slikarstva u Parizu, ali se ubrzo prebacila na studije fotografije. Družila se sa slikarima i pesnicima Pariza i polako se afirmisala kao umetnica, te je bila jedna od retkih žena koja je ušla u krug elitnih umetnika Pariza zahvaljujući talentu.

asdasdasdas.jpg
Printscreen/Instagram 

Sigurno je bio hrabar potez kada je kao dvadesetčetvorogodišnja devojka 1931. u Parizu otvorila samostalni studio. Da proslavi ovaj potez promenila je ime uzevši umetnično – Dora Mar koje je zvučalo pamtljivije i – više šik.

Pikaso i Dora nisu se sreli slučajno. Bila je 1936. kada je, na terasi jednog pariskog kafea, Dora rešila da upozna tog slavnog i ekscentričnog umetnika čuvenog koliko po svojim delima, toliko i po ljubavnim aferama i slomljenim ženskim srcima koja je ostavljao kuda god bi prošao. Znajući da Pikaso posećuje to mesto, Dora je sedela u društvu prijatelja odsutno se igrajući nožem zabadajući ga između prstiju i čekajući susret… Kako se pokazalo bio je to susret sa sudbinom.

U jednom momentu, umetnica je promašila. Nož je zabola u prst. Krv je potekla. Pikaso je bio očaran divljom lepoticom koja je tako lako igrala na oštrici noža i skoro pa uzbuđen prizorom elegantne rukavice natopljene krvlju. Maramicom je zaustavio Dori krv, a rukavicu uzeo i stavio u džep. Kažu, čuvao ju je kao najveću amajliju u ateljeu do kraja života.

Njihova ljubav počela je istog trenutka kada su im se pogledi sreli. Slikar je od tog trenutka obožavao Doru i pretvorio je u novu ljubavnicu i svoju najveću muzu.

Incident sa nožem kao da je predvideo da će veza Dore i Pikasa biti sve samo ne mirna. Umetnik, skoro 30 godina stariji od Dore, u tom trenutku iza sebe je već imao bezbroj ljubavnih avantura, propali brak sa ruskom balerinom Olgom Hohlovom i vezu sa svojim modelom, lepom Marijom Terezom Valter, sa kojom je imao i sina. Dora i Marija srele su se u Pikasovom ateljeu, a kada su se zbog slikara potukle, on je jednostavno uživao u prizoru, kasnije to ovekovečivši slikom “Borba u kavezu” na kojoj je prikazao dve golubice – crna koja je predstavljala Doru Mar čerupala je i pobeđivala belu pticu koja je simbolizovala Mariju Terezu.

Pobedu je odnela Dora i tako zaslužila dom u slikarevom stanu, dok je Marija pokupila sina i zauvek otišla. Dora i Pikaso ostali su zajedno skoro celu deceniju, a kao i sve ostale ljubavnice ovog velikog slikara i ona je na kraju završila sama. Pikaso ju je zamenio mlađom ženom koja ga je očarala. Ostavio ju je zbog 40 godina mlađe slikarke Fransoaz Žilo.

Međutim za deceniju veze, Pikaso je naslika na desetine portreta Dore Mar, uvek je predstavljajući kao tužnu ženu, jer ova to pored njega i jeste bila. Talenat za fotografiju koji je imala ostavila je po strani zbog slikara. Na njegovo insistiranje ponovo se vratila četkici i platnu, te je za života ostala samo bleda kopija Pikasa, bez obzira na to što danas mnogi kritičari smatraju da je upravo ona bila idejni tvorac "Gernike", jedne od Pikasovih najpoznatijih slika, koju je naslikao zbog strahote koja je u Drugom svetskom ratu zadesila španski grad, Gerniku.

Ostavljena, Dora je doživela nervni slom i dugo se nije oporavila. Navodno, psihijatar koji ju je lečio pokušao je i tretmane elektrošokovima iako su oni u to vreme već bili zabranjeni. Preselila se na jug, u kuću koju je za nju kupio Pikaso, a u kojoj je bila sama i udaljena od svega i svih. Tek nakon smrti Dore Mar 1997. otkriveno je da je umetnica u nekom trenutku posle raskida sa Pikasom ipak nastavila da stvara. U godinama koje su usledile, njene slike i fotografije na aukcijama dostigle su ogromnu vrednost. Za života, umetnica ih nije javno izlagala.

Ema Lejvis je kustoskinja izložbe slika Dore Mar u Tejt Modernu, u kojoj je predstavljeno 250 fotografija. Kaže da se divi „mračnom glamuru" njenog rada i dodaje da je tu „i razigrani element- duhovitost".

Profesorka Meri En Kovs, koja je napisala biografiju DoreMar, kaže da je Mar od svih Pikasovih muza bila najveća intelektualka.

- Govorila je i španski, što je značilo da je učestvovala i vodila razgovore o teškim događajima tokom tridesetih godina. Bila je prelepa, ali mislim da je Pikasa privukla dramatična iskra koju je imala. Kada se veza završila, vrištala je, bila je strastvena i besna. Ali, kad se preselila na jug, počela je opet da slika i te slike su bile neverovatne, međutim njene su fotografije, ipak, najbolje. Dakle, ne treba da pokušavamo da izbacimo Pabla Pikasa iz njenog života, ali je ona uvek imala da nam kaže mnogo toga s njim ili bez njega.

(Kurir.rs/A.G.)

Bonus video:

02:29
DECA SLIKALA NA RUŠEVINAMA STARIM 17 VEKOVA Izvor: Kurir televizija