LIDIJA KORDIĆ IZ MOČVARE: Sticajem okolnosti sam glumu upisala u SARAJEVU! To je najbolja odluka koju sam napravila

Za Kotoranku Lidiju Kordić, koju je publika upoznala u drugoj sezoni serije "Močvara", zajedničkom projektu Telekoma Srbija i "Fajerflaj produkcije", publika će tek čuti. U kratkoj karijeri već je stigla s filmom "U tvojim rukama" do festivala u Kanu, a za Kurir govori o praznicima i životu u Sarajevu, ali snimanju u Senti i svojoj televizijskoj sestri Anji Pavićević.

Uloga u "Močvari" nije vam prva u karijeri. Međutim, šta ste rekli kad je stigao poziv od Milene Marković i Olega Novkovića?

- Nije prva u dosadašnjem radu, ali jeste prva serija, tako da je ovo definitivno bio veliki izazov za mene. Na kastingu kod Katarine i Isidore mi je bilo predivno, mislim da su one i uvećale moju već veliku želju da igram u "Močvari". Kad sam dobila ulogu, jedva sam čekala da sve počne jer je Lidija divan lik pun slojeva koji ovu seriju i čine jedinstvenom, s obzirom na to da su svi likovi zahvaljujući Mileni bogato raspisani, a zahvaljujući Olegu prikazani na sebi svojstven način. Mnogo sam bila srećna što ću igrati baš svoju imenjakinju, a nekim čudom se potrefilo da delimo i zajednički rođendan.

Da li ste iznenađeni dobrim reakcijama na seriju?

- Nisam iznenađena dobrim reakcijama jer nas je scenario odmah uvukao u priču i naravno da sam navijala za to da ćemo svi zajedno uspeti da prenesemo ono što je bilo na papiru. Bilo je prezanimljivo pratiti reakcije i komentare publike i njihovu "ulogu" inspektora u priči, ali sam morala sebe sputavati od ikakvih intervjua i komentarisanja tokom emitovanja, jer ne znam da li bih mogla da se uzdržim da ne kažem ko je ubica (smeh), sad mi je lakše.

U seriji niste baš u ljubavi sa sestrom Anom. Kako ste se sa Anjom slagali privatno?

- Sa Anjom je bilo lepo raditi i družiti se privatno koliko je vreme dozvoljavalo, nekako smo već i na setu napravili klanove Garčević i Karan, pa smo se podržavale međusobno kako bismo odbranile porodicu (smeh). Ti klanovi su bili naravno samo u šali, prilično smo se svi družili svakodnevno.

Šta ćete pamtiti sa samog snimanja?

- Definitivno razgovore do kasno u noć ili rano ujutro. S obzirom na to da je meni prvi put među svima njima, trebala mi je podrška i poverenje koje sam tim razgovorima i dobila. Neizmerno sam zahvalna kolegama koji su izdvajali vreme za moje nesamopouzdanje.

Kako ste se zaljubili u glumu?

- Bila sam sigurna da je moj put muzika i samo muzika, ali ljubav prema glumi mi je preneo Petar Pejaković iz amaterskog pozorišta Prazan prostor u Kotoru. Tako je sve počelo, a kasnije moji profesori s akademije sa Erminom Bravom na čelu samo su mi učvrstili želju za ovim poslom.

Kako ste glumu upisali baš u Sarajevu? - Sticajem okolnosti. Nisam primljena na akademiji u Crnoj Gori, pa je sledeća najbliža stanica bilo Sarajevo. To je najbolja odluka koju sam napravila i sve bih isto ponovila.

Kako ste proveli uskršnje praznike?

- Kad nisam s porodicom, nemam običaj da slavim praznike. Spremala sam se za probu. Na Uskrs prva misao je uvek radost. Praznike povezujem sa okupljanjem nas šestoro, sad i sedmoro. Nisam odavno bila kod kuće u ovo vreme, ali barem imamo ove video-pozive, koji, naravno, ne menjaju zagrljaje.

Kurir.rs

Bonus video: