PRVI VISKI POPILA SAM S TITOM: Jasnu Gospić proslavila je pesma Dođi u pet do pet, a sada je ponovo u BEOGRADU s velikim RAZLOGOM

Pevačica Jasna Gospić stidljivo je kao gimnazijalka u Sarajevu s grupom Ambasadori snimila pesmu "Dođi u pet do pet", koja je i dan-danas jedan od najvećih hitova jugoslovenske pop scene.

-Kada sam dobila poziv da učestvujem, razmišljala sam ko je kompozitor koji će mi napisati kvalitetnu pesmu i onda sam rekla sebi "Jasna to ćeš biti ti, lepo ćeš se setiti svojih uspomena koje te vezuju za Beograd i podeliti ih sa publikom". Pesma je setna, nežna šansona, sa dosta gudača. To je priča o jednoj ljubavi, koje nema već godinama, u kojoj se spominju mesta koja smo prolazili na putu do Beograda. U refrenu kažem: "Bijeli grade gde je moja ljubav? Prospi svoje latice bjele, da opet naše proljeće miriše na moju ljubav, koje nema više".

Kako ste odlučili da se prijavite na festival? -Pre nekoliko godina sam u Domu sindikata održala koncert kojim sam obeležila 40 godina karijere sa divnim gostima. Čini mi se da je ljudima iz ove kuće to bio šlagor da me pozovu da učestvujem na festivalu. Nedavno sam snimila i pesmu sa Borisom Režakom, koji me je pozvao da dođem, tako da me je to navelo da odlučim da učestvujem.

Da li vam je nedostajalo Beogradsko proleće?

- Pevačima, pogotovo nama koji smo strajiji nedostaje ovakvih susreta i dešavanja, jer su festivali bili obeleženi najlepšim druženjima. Druga stvar koja je važna je da su festivali poput ovog iznedrili najbolje pevače. Nadam se da će se pesme vrteti na radiju neko vreme, kao što je bilo i ranije. Ovaj grad zaslužuje da se vrati ovakav festival.

Publika vas zna po pesmi "Dođi u pet do pet". Kako objašnjavate uspeh iste?

- Pesma koja je preko noći postala strašni hit, postala sam atrakcija. Mislim da je jedan od razloga uspeha te pesme u tome što sam ja bila jako mlada. Imala sam, 16 godina, ogromnu kovrdžavu kosu i pevala "Dođi ako nisi ljut", to je meni divno stajalo jer je i tekst bio detinjast. Pevaču pesma mora stajati kao što bi stajala i haljina - rekla je Jasna, a prenosimo vam i deo razgovora koji smo vodili prilikom njene prošle posete Beogradu.

Ambasadori postoje gotovo pola veka. Kako danas gledate na svoje početke?

- Prvi pevač u bendu je bio Zdravko Čolić, a posle njega je došla Ismeta Dervoz, a nakon mene Hari Varešanović. Grupa je izbacila sjajne pevače, koji su postali velike muzičke ličnosti. Za mene je to bila dobra škola.

Svaki koncert otvarate pesmom "Dođi u pet do pet"?

- Da. Mene ljudi možda i ne znaju po imenu, ali znaju pesmu "Dođi u pet do pet". Uspeh je kad pevač ima pesmu koja mu obeleži karijeru, kao i glumcu jedna uloga. Batu Živojinovića svi pamtimo kao Valtera.

Zahvaljujući Ambasadorima upoznali ste i Tita. Kako je izgledao taj susret?

- Mnogo pevača je išlo kod Tita. Međutim, imala sam tada jedva 17 godina. Bila sam isprepadana i kad je došao red na mene da pevam, briznula sam u plač. Mislila sam da ćemo biti na sceni, a ja sam od njega bila udaljena dva metra. Počela sam da plačem. Jadranka Stojaković i Ismeta su mi pritrčale u pomoć.

Šta se dogodilo posle nastupa?

- Tito me je pozvao u svoju sobu. Fotelje su bile poređane ukrug a jedina prazna bila je pored njega. On je ustao i poljubio mi ruku. Pevali smo celu noć. I Tito je zapevao "Rabinušku". Sutradan smo čuli komentar da on nikad nije bio tako dobro raspoložen kao te noći. Prvi svoj viski u životu popila sam s Titom. Pitao me je "da li ćete sa sodom", a ja nisam znala šta to znači. Rekla sam "bez", a prvi put sam ga pila.

Šta je Tita zanimalo?

- Titu sam bila najzanimljivija. Posle viskija sam se opustila i pričala sam mu viceve. Sećam se da sam ga dobro nasmejala. Ne smatram da ta tema treba da bude tabu. Ne mogu da kažem da Tito nije valjao. Bilo nam je divno u Jugoslaviji. Nekako sam i jugonostalgičar i titonostalgičar.

Kurir/ A. S. i LJ. R.

Bonus video: