JELENA BAČIĆ ALIMPIĆ O NOVOM ROMANU KLETVA: Uveliko se čita, jer je POTRESNA PRIČA o tri žene! Uvek ističem žensku SOLIDARNOST

Književnica, čiji se romani razgrabe čim izađu, govori o novom romanu, porodici, putovanju i malim stvarima koje joj ulepšavaju život.

- Ne bih rekla da sam kao "fabrika bestselera", ali se trudim da izađem u susret čitaocima koji uvek sa nestrpljenjem očekuju novu knjigu. Izdajem jednu knjigu godišnje, s tim što sam ove godine malo poranila. Ali beskrajno me raduje činjenica da se "Kletva" već uveliko čita i da je već pet dana nakon objavljivanja zauzela prvo mesto na "Laguninoj" top-listi.

Ovaj put niste išli daleko, ostali ste u svojoj Vojvodini, ali ste se vratili u prošlost. "Kletva" je roman o porodici Stanimirović, gde otac odlazi u partizane, a tri ćerke i baka Radojka ostaju same. Iskreno, ima li u ovoj priči autobiografskog?

- Nema, zaista. Čitava priča je isključivo plod moje mašte, ali i ova knjiga sadrži razmišljanja, monologe i dijaloge u koje ja duboko verujem i u stvarnom životu.

Često kroz svoje romane volite da podvučete žensku solidarnost. Šta vam je u "Kletvi" najmilije?

- Ženski likovi su pažljivo građeni i iznijansirani, posebno likovi dve glavne junakinje Dušanke Stanimirović i baba Radojke. Ništa manje važni nisu ni ostali likovi, uključujući naravno i muške, ali njih dve imaju najkompleksniji odnos. Da, i u ovom romanu ističem žensku solidarnost, pored hrabrosti, ljubavi i upornosti.

Šta prvo radite - ili ne radite - kada završite knjigu? Posle dvanaest romana mora da postoji neki mali ritual koga se držite?

- Ne radim, ha-ha. Šalim se. Prvo, evo nakon dve godine pauze zbog pandemije, tu je promocija romana "Kletva" u Beogradu. Odmah sutradan putujem u Republiku Srpsku, u Prijedor, pa zatim imam zakazano Trebinje, Bileću i gostovanja po Srbiji. Dakle, nastavljam da radim i ono što me najviše raduje - da se družim sa čitaocima. Nakon objavljivanja romana, 25. aprila, otputovala sam na kratak odmor u Lisabon da malo, kako u šali kažem, "provetrim mozak".

Sada kada je roman završen, sigurno imate više vremena da se posvetite porodici. Da li je vaša ćerka Dunja još uvek u Holandiji i kako teče sveži bračni život sina Marka?

- Deca su dobro, što mi je i najvažnije. Dunja je trenutno na razmeni svog matičnog holandskog univerziteta u Parizu, a Marko i Nina uživaju u prvoj godini bračnog života.

Nema napisa o vama a da se ne pomenu sklad i velika ljubav između vas i supruga Miroslava. Nedavno ste proslavili 28 godina braka. Šta mladi ljudi treba da rade kako bi potrajala bračna zajednica?

- Recepta za brak nema. To jednostavno ne postoji. Mogu da govorim samo iz svoje perspektive i nakon skoro tri decenije zajedništva: ljubav, uzajamno poštovanje, kompromis, poštovanje lične slobode su po meni veoma važni faktori skladnog i dugovečnog bračnog života.

Da li ste od onih koji misle da je korona prošla, ili se još uvek čuvate? Jeste li uspeli da izmaknete virusu?

- Iako sam tri puta vakcinisana, preležala sam koronu, ali u blagom obliku. Lično, trudim se da razmišljam pozitivno i iskreno se nadam da se ovako nešto više nikome od nas neće ponoviti. I dalje poštujem mere tamo gde su propisane.

Imate li drugarice, malo žensko carstvo, sa kojima se viđate, pijete kafu, izlazite?

- Imam tri dobre prijateljice sa kojima povremeno izađem, tradicionalno svake godine idemo na ženski ski-vikend, i to je otprilike to. Volim da odem u pozorište, ali najviše vremena provodim na svojoj vikendici, negujući cveće, baštu i čitajući. I brinem o svojim psima, koji mi oplemenjuju život.

Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović

Bonus video: