PRE 4 DECENIJE NIKO GA NIJE VOLEO, SAD JE JEDAN OD OMILJENIH SVIH VREMENA: Nepoznati detalji o filmu Majstori, majstori

Jedan od onih filmova koji je uvek stajao po strani, a svi ga vole i znaju napamet je svakako "Majstori, majstori". Ovaj "mali film" sa velikim glumačkim bravurama i ulogama je nastao pre nešto malo više od 4 decenije, ali i dalje mami osmehe svojom komedijom i satirom.

Lista glumaca koja se našla u ovom filmu kao da govori suprotno. Sve najbolje od najboljeg srpske glumačke scene se našlo u imaganiranoj školskoj zbornici u kojoj se odvija radnja ovog filma. Glumci su se dogovorili da rade bez honorara, već da im se isplati nakon prikazivanja filma, tako da tantijeme su došle mnogo mnogo kasnije nakon premijere. Napravili su listu honorara i svi su bili zadovoljni. Ono što su svi pominjali i mnogo godina kasnije, pogotovo ovi mlađi, da je ceo film bio svojevrsna škola glume, u kojoj je bio prestiž pojaviti se. Film su snimili bez obzira na sve sa posebnim užitkom. Glumci su se zabavljali, Marković im je dozvolajvao improvizacije. Snimanja su se odvijala noću (s obzirom da je škola danju bila rezervisana za đake).

Film o jednom školskom danu u kom se pravi oproštajna manifestacija za odlazak tetkice u penziju, a u kom paralelno se provera optužba za zlostavljenje koju je nastavnica engleskog podnela, kroz dosta smeha razotkriva kako ljudi funkcionišu u maloj zajednici u socijalizmu. Zbog toga što je možda čak i previše dobro pogođeno kako sve funkcionište, film nije bio baš najomiljeniji kod cenzora.

Dobili su školu „Đorđe Krstić“ za snimanje ljubaznošću direktorke, na Julinom brdu za snimanje vikendom i noću, kada nema đaka. Film je snimljen za osamnaest dana, uglavnom noću, ali je zato montiran četiri meseca. Nazvan je po prvom stihu pesme „Majstori u kući“ pesnika Aleksandra Sekulića koju u veličanstvenoj završnici recituje Aleksandar Berček koji tumači profesora srpskohrvatskog. Film je imao intrigantan prevod na engleski "All that Jacks".

Iako su u filmu gumili velikani i ostvarili su velike uloge, mnogi prosvetni radnici su bili ljuti nakon ovog filma. Sve tajne i intrige, šale na račun alkoholizma, poltronstva i rigidnosti su shvatili i previše lično. Sve navedeno je dovelo do toga da je film imao slab odziv u bioskopima.

Par godina kasnije, film je izašao iz bioskopa, ali krenuo je svoj novi život na video kasetama i domaćim televizijama. Tu su ga ljudi prihvatili baš onako kako treba. Kao pre svega komediju o nekim bitnim temama koje svi mogu da razumeju. I naravno sa glumačkim velikanima kao što su Bogdan Diklić, Paja Vujisić, Mira Banjac, Aleksandar Berček, Zoran Radmilović, pa sve do sjajne Semke Sokolović kojoj će bezobzira na talenat i popularnost, uloga direktorke ostati najveća u njenoj karijeri.

Za kraj, u centru pažnje bila je Keva, tetkica koju je glumila naturščik Smilja Zdravković. Iako tiha sa možda par rečenica u filmu, oko nje se vrteo ovaj film, od prve do poslednje scene, kao odavanje poštovanja svim tihim herojima svačijeg detinjstva i svakog školovanja. Smilja je radila kao čistačica u Narodnom pozorištu, i zbog svoje autentičnost je dobila ulogu ona, a ne Rahela Ferari, kako je prvo planirano. Oko nje je i zamišljena sjajna fotografija, replika tajne večere koja se našla na posteru za film, gde je keva bila u samom centru.

(Kurir.rs/ Blic)

Bonus video: