NOVA ISPOVEST LAUŠEVIĆA: Od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo!

Nakon tri ispovesti pod zajedničkim podnaslovom "Dnevnik jedne robije", glumac glumac Žarko Laušević objavio je novo delo "Padre, idiote".

Lauš u ovom delu ispisuje dane svog života na slobodi posle više od četiri godine i sedam meseci provedenih u nekoliko zatvora u Crnoj Gori i Srbiji.

Na kraju ponovo se obratio Petar Božović.

Ne znam šta da kažem a rekao bih mnogo. Možda ćete misliti da ceo taj život koji sam iz daleka gledao, kako može da pati jedan prijatelj, roditelj na sceni, i da može da zamislja kako tek pati pravi roditelj, i kako je onima koji su izgubili svoje najmilije. I sada mi je teško da govorim, voleo sam nekako u samoći da se nađem bez ikoga u blizini, da bih mogao da plačem", zaključio je veliki glumac.

"Gospođa Vida Ognjenović je moj uzdanik i savetnik - onda je prvi čitalac mojih dela, voleo bih da je kritičnija, postala je poverena laskavica", poručio je Žare.

Vida je na to uzvratila.

"Drago mi je da imamo i ove tri iza sebe, a sada i četvrtu knjigu. Žarko je moj miljenik, a i ovi glumci ovde su moji miljenici na kojima sam napravila karijeru", rekla je između ostalog književnica i dodala:

Zzatvorska dela su puna čudaka, opisa pa se treba pripremiti na takvu knjigu pa sam rukopisu za prvu knjigu "Godina prođe, dan nikad' pristupila sa odrđenim ogradam. Shvatila sam da se ispred mene nalazi ozbiljno delo, a ova poslenja knjiga je, rećiću slobodno - remek delo. Imamo zrelog i ozbiljnog pisca, da se ja pitam ovo veče bi bilo veče monologa, gde bismo ga prizvali da se vrati na scenu. Napisala sam mejl Žarku - BRAVO MAJSTORE, kakva delikatnost, vodjenje narativnog naboja, ni jedan vestacka nijansa, nema napadnih verbalnih obloga na svoja bolna mesta, o ljudima toplo, koncizno, rečenice kao otisak prsta o njima, tesko je biti sam svoja rana i svoj doktor, koji sam sebi uzima anamnezu i prepisuje terapiju".

Novinarka Radmila Stanković istakla je da u knjizi mogu da se nađu zanimljive zabeleške o njegovim kolegama, a posebno o Draganu Nikoliću.

"U knjizi je napravio omaž Gagi. Kroki je i susret sa Acom Berčekom u "Nožu" i kako sa Štimcem odbija ulogu kod Spajka Lija u Njujorku. Bio je bez dinara u džepu. Nije hteo da se zaleće na srpsku anti-ratnu dasku", otkrila je novinarka.

Emotivno je o starijem kolegi govorio i Nebojša Dugalić.

"Grci su imali mesto koje udara grom, zvali su ga 'elision', a ja sam u ovoj knjizi video to mesto koje udara grom. Ima mnogo divnih i potresnih mesta i tu kao da svačija sudbina postaje naša sudbina", ispričao je Dugalić.

Žarko često sanja oca i u knjizi postoji mesto kada se njemu on priviđa i kaže - Živ si sine - a Žarko odgovaram - mora se živeti - on ne zna da li mu se raduje ili ga prekorava, a otac mu odgovara - moraš živeti, zato si robijao!

I Svetlana Bojković je govorila o Žarku kao velikom glumcu.

"Žarko me je oduševio, još pre rata, kada je igrao Tibalta. Bio je nezaboravan, sjajan i pun energije. Imao je snagu pravog glumca, a do danas se nisam prevarila. Nomen est omen - ime je znak, to mu odgovara. Kao što je sunce 'žarko' tako je i on Žarko, ime mu pristaje", priznala je glumica i proćitala je odlomak iz dela.

Dramska umetnica je zatim otkrila da njen autor i dalje nosi u sebi osećaj krivice. U noći između 30. i 31. jula 1993. godine, on je u podgoričkom kafiću "Epl" ubio dvoje ljudi.

- Znam da bol ne čuje. Od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo. Da sam mogao drugačije. Da nisam pucao. Nisam umeo, a ni smeo. Da jesam, kolika bi mi lakša zora bila. Mora da smo grdno zgrešili da nas je Bog 31. jula 1993. godine spojio i naplatio nam - pročitala je Svetlana Bojković.

O delu koje će tek o naredne nedelje biti u knjižarama govorio je Muharem Bazdulj. Književnik je uporedio glumca kao pisca s junakom Šilje.

"Za celu moju generaciju serija "Sivi dom" nije bilo samo upoznavanje sa generacijom, vec ni jedna serija nije uticala na zajednicu da su ljudi dobijaju nadimke iz te serije. Žarko igra Šilju, a opis tog lika je neko ko pokušava da se snađe na slobodi. O knjizi nema šta da kaže, već da je sve ovo priča o njemu", poručio je pisac.

Petar Božović je otkrio kako je upoznao mladog kolegu još kao srednjoškolca.

"Lauš mi je '78 igrao sina. Od tada nije prestao da mi bude sin, čak i sada snimamo film "Heroji Halijarda" mi glumi sina", otkrio je glumac.

"Vodio sam promocije Žarka Lauševića, a nisam ni na jednoj nisam video ovoliko ljudi. Izvini, Vuče Draškoviću. Žarko neće doći večeras, ali se ovde u SKC prvi put poklonio 1984. godine. Odigrao je predstavu dva puta "Politika kao sudbina". Na sceni s njim su bili Zoran Radmilović, Miloš Žutić, Josif Tadić, Radovan Miljanić, Bogdan Diklić, Branko Cvejić", rekao je Mensur.

Govor Mensura je prekinuo Petar Božović:

"Sve si pomenuo osim glavnog glumca, a to sam bio ja".

Glumac je nastavio da govorio o delu.

Šta je sačekalo umetnika kada je stigao u Beograd? I kako je i zbog čega otišao u Njujork - ovo su samo neka od pitanja na koje Laušević odgovora u novom delu.

Ti prvi dani, nedelje, van zatvorskih zidina, spuških, zabelskih, ili onih najsumornijih, u Centralnom zatvoru, mogli bi da stanu u jedan jedini Arsenov stih: "Kao poslije bolesti, opet učim jesti, hodati..."

Promociji prisustvuju Vuk Drašković, Vesna Čipčić, Zdarvko Šotra, Petar Božović, Peđa Bjelac i drugi.

Inače, ovaj dramski umetnik najpre je objavio knjigu "Godina prođe, dan nikad", koja je prodata u ogromnom tiražu, nakon čega je usledio nastavak koji je nazvao "Druga knjiga - Dnevnik jedne robije", u kojoj opisuje život nakon presude i višegodišnji boravak u zatvoru, a potom još jedan dnevnik, naslovljen "Sve prođe, pa i doživotna", gde je publici predstavio dramatični zatvorenički dnevnik iz Zabele.

Kurir.rs, M. Petrović