PANČETA IZ IGRE SUDBINE ISKRENO O POSLU: Borila sam se sa 2 VELIKE glumice za ulogu majke, ali on je HTEO samo mene!

Fanovima serije "Igra sudbine" sigurno je jedan od omiljenih junaka Marica Pančetović Pančeta. Sandra Bugarski sjajno je odigrala lik žene iz naroda, a njena karijera traje već gotovo dve i po decenije.

- Mi za ovih 500 epizoda u svakoj ponaosob promenimo puno žanrova. U trećoj sezoni scenaristu Žarka Jokanovića zamolila sam da mi ne piše dramske scene jer ću da umrem na kraju.

Izjavili ste: "Mogu da igram u pozorištu 20 godina i da me niko ne zna, a sad me svi znaju kao Pančetu." Šta je vama promenila ova serija?

- Ništa se posebno nije promenilo, osim jedne divne rečenice koju mi je Jagoš Marković rekao: "Sandra, ušla si u narod, e to je divno, ljudi bi s tobom na ulici da popričaju". S druge strane, ni to mi nije bitno jer sam ja takva osoba, s ljudima pričam oduvek. Nešto se posložilo, vole ljudi da gledaju televizor, kako smo ranije govorili - kutiju, ali u principu meni je sve divno i ono čemu se posebno radujem jeste što mladi dolaze da gledaju u pozorištu Pančetu. E ja volim da dođu u pozorište.

Kad ste pomenuli pozorište, igrate u "Divljem mesu", možda najboljoj predstavi Beogradskog dramskog pozorišta. Kakva je ta uloga, ona nije bila prvobitno namenjena vama već Branki Katić?

- Jagoš dok nađe odgovarajućeg glumca, koji će odgovarati njegovoj slici i viziji, to je kao da prođe nekoliko glumaca kroz audiciju. On je toliko vešt da to uradi tako da ti uopšte i imaš svest da si na kastingu. Za majku Mariju u "Divljem mesu" nekoliko glumica bilo je u konkurenciji: Branka Katić, Branka Šelić i Mirjana Joković. Tražila sam da zbog ovih snimanja, koja su naporna, igram vračaru. I pošto ja tek tada upoznajem Jagoša, on kaže da probamo majku, ja sam bila protiv, jer je to velika uloga. Kažem mu: "Ja sam glumica koja može sve da igra, nemoj da se igramo pa da bude posle igračka plačka, jer ja tebi mogu da se dopadnem kao Marija." Došla sam na jednu probu, pošto mi je mozak istreniran od ovih silnih snimanja i tekstova, ja sam samo pročitala "Divlje meso" i videla na probi da je tu puno glumaca koji vladaju tekstom, stavila sam svoj tekst u fioku i jednostavno napravila ulogu.

Kako se borite s rediteljima koji ne vole glumce kao Jagoš Marković?

- Očajavam. Ima svega, ali mnogo je dragoceno kad te jedan reditelj voli, poštuje i uvažava. To šta je glumac spreman da uzvrati i da da, to je ono što se vidi u predstavi.

Šta kažete na renesansu BDP? San je svakog glumca da igra tamo.

- BDP je kroz istoriju imao velike uspone i padove, to valjda tako ide. Član sam od 1995. godine i pratim tu retrospektivu. Sad smo u nekoj fazi procvata, svi su jako zadovoljni, dođu da gledaju predstavu i velika im je čast da igraju. Neka bude samo tako i neka traje. Da je sreće da ima tri puta više pozorišta nego sada.

U "Igri sudbine" najveći izazov glumca je da nauči tekst.

- Imam puno teksta. Moje scene su zahtevne, Pančeta ima neki svoj jezik. Kao pozorišna glumica, volim da poštujem pisca i da bude sve od reči do reči.

Čitaoci najviše vole anegdote. Podelite neku sa snimanja.

- Mi se toliko zabavimo, ne znam kako se podelimo kad nas čeka snimanje, uvek se provuče neka šala i pošalica. Uvek smo ozbiljni i tobože se svađamo.

Šta je recept za uspeh serije?

- Ovde nema lažnih odnosa, kako ko dođe, tako se priključi. Nije bilo ispada ni smicalica, mnogo se volimo i lepo radimo.

Vama vole da daju ljubavne scene. Kako na to reagujete?

- Nije to uvek lako. U "Igri sudbine" je toliko specifičan i sladak moj odnos s kolegom Darkom Tomovićem. To sve radimo bez ikakvih problema. Ja sam jednom rekla da mi je u seriji "Senke nad Balkanom" bilo beskrajno teško da snimam takve scene.

Da li vam je bio kompliment da vas Bjela pozove?

- Kako da ne, Bjela i ja smo igrali predstavu "Let iznad kukavičjeg gnezda". Mi se dobro poznajemo i na seriji smo lepo radili. U jednom trenutku stiže scena Benzinac (ulogu igra Aleksej Bjelogrlić, prim. aut.) i Branka, ja kažem: "Čekaj, stani, šta ovo zapravo znači?" Smejali su se svi, piše to što piše, i to ćemo uraditi, i bilo je neprijatno, ali smo mi to izgurali. To je bio glumački zadatak, nekad se razreši lakše, nekad teže. Odbijala sam uvek takve uloge, kad se glumac ne oseća dobro, svakog je sramota, naročito publiku.

Hoćemo li vas gledati u trećoj sezoni serije?

- Ja se nadam da hoćete, ne znam.

Vi ste novosadska škola glume. Nije vam bilo lako da uspete u Beogradu.

- Bila sam u klasi Radeta Markovića, divan profesor. Bili smo divna i vredna grupa, dolazio nam je četiri puta nedeljno. Sve nas je učio, od toga kako se javlja portiru, tetkici, kako se kači kostim pre predstave.

Ima li glumačkih zvezda u Srbiji ili je to mit?

- Svi smo obični ljudi, ali ima božanstvenih i osobenih zvezda. Ima ljudi koji su sunce sami po sebi, nebitno kojim se poslom bave. Ne bih glorifikovala glumački posao.

Da li ste razmišljali da napustite posao?

- Mislila sam da se nikad neću baviti ovim poslom, jer sam završila Akademiju u Novom Sadu, a tamo je malo zapećak. Mislila sam da nas niko nije video i zagledao, otišla u Zrenjanin da radim, tamo me videla Brana Stefanović i dovela u Beograd da radim, i tako je krenulo sve.

Da li imate vremena da radite još nešto? Da li ćemo vas videti u nekom drugom žanru?

- Ne znam šta da ti kažem. Skoro smo radili "Junake našeg doba", Siniša je napravio za mene lepu ulogu. Iskrena da budem, nisam imala ponuda da bih birala. U pozorištu imam predstavu s Vladanom Savićem koju igram, odnosno sa Aleksandrom Dunićem, odnosno BDP i ovo što snimam. Verujete mi da mi je to baš puna kapa. Trebalo je da radimo "Fausta", pa je to pomereno za sledeću godinu.

Kurir.rs

Bonus video: