SEĆANJE NA VELIMIRA VECU LUKIĆA: Bivši upravnik i pisac bio je ZABRANJEN u SFRJ zbog svojih slobodarskih ideja
Povodom 50. godina od stupanja na funkciju upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu i 25. godina od smrti, 15. juna će sa početkom od 18: časova u Muzeju Narodnog pozorišta biti održano sećanje na Velimira Vecu Lukića (1936-1997).
Ovaj priznati dramski pisac, pesnik i dramaturg, bio je na čelu Narodnog pozorišta od 15. juna 1972. do 16. aprila 1990. godine. Pre toga, u periodu od 1964. do 1972. godine bio je i direktor Drame Narodnog pozorišta.
Lukić je svojim pesničkim delima pripadao neoklasicizmu. U dramama se vešto služio alegorijom da bi opisao svoje vreme. U dramskom stvaralaštvu, izbegavajući da se bavi mitom u izvornom obliku, Lukić je počeo da konstituiše pseudomitove, da stvara mitske legende kako bi mu poslužile kao pozorišno ogledalo u kome će oslikati, prikazati dramu savremenog čoveka, njegovo mučno iskustvo sa društvom i istorijom.
U programu će učestvovati primadona Milka Stojanović, dramske umetnice Svetlana Bojković i Sonja Jauković, novinarka Radmila Stanković i dramski pisac Miodrag Ilić.
Ulaz je slobodan.
Drame Velimira Ilića igrane su u svim značajnim pozorištima nekadašnje Jugoslavije prevedene su i na engleski, francuski, poljski, češki, arapski i, mađarski, a izvođene su i na Radio Beogradu, između ostalih: Te nemoguće zimske večeri (1959), Medeja (1961), Krug (1967), kao i mnoge druge.
Dva puta je dobio Sterijinu nagradu, a pored nje dobitnik je i nagrade Udruženja dramskih umjetnika Bosne i Hercegovine za najbolji dramski tekst izveden u sezoni 1973/74 u pozorištima Bosne i Hercegovine.
Neke njegove drame prevedene su i izvođene u inostranstvu, pre svega Dugi život kralja Osvalda koji je igran u Nemačkoj, Austriji, Poljskoj.
Velimir Lukić je bio svedok i potonjih direktnih zabrana i ekstremnih ideoloških osuda, zabrana zatvora koje su se dešavale u kulturi u ime nekakvih „viših ideala, svetle budućnosti, odanosti jedino dozvoljenom i poželjnom načinu mišljenja“ poput onih oko filmova (Plastični Isus Lazara Stojanovića, Zasede Žike Pavlovića, Ranih radova Želimira Žilnika, knjige i predstave Kada su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića, drame i i predstave Druga vrata levo, Mrešćenje šarana Aleksandra Popovića, šestomesečnog zatvora Zorana Gluščevića, urednika „Književnih novina“ zbog teksta o Praškom proleću).Savez udruženja dramskih umetnika Jugoslavije dodelio mu je nagradu „Marin Držić“ za najbolju savremenu dramu za period od 1970. do 1974. godine.
Njegove drame igrane su na svim značajnim pozornicama nekadašnje Jugoslavije. Posle burnih događaja i odlaska sa Televizije Beograd 1991/92 Velimir Lukić je radio kao dramaturg u Ateljeu 212.
Pred kraj života Velimira Lukića u Narodnom pozorištu u Somboru tekle su pripreme za rad na predstavi po njegovom još davno nagrađenom dramskom tekstu Afera nedužne Anabele, koju će u ovom pozorištu režirati Kokan Mladenović. Premijera je bila 17. 12.1997. godine, ali je Velimir Ilić nije dočekao. Umro je 29. avgusta 1997.
Kurir.rs
Bonus video:
U TOKU JE SASTANAK VRHA SNS U ZGRADI PREDSEDNIŠTVA: Prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić