ODEM NA GROBLJE, ZAPALIM CIGARU I PRIČAM S NJIM: Potresna ispovest Mandinog brata! Zarozam se OD SUZA kad ga gledam na televiziji

Na današnji dan, pre šest godina iznenada je preminuo jedan od naših najvećih glumaca, Milorad Mandić Manda.

Kako kaže, Manda mu je bio kao otac. Od njega je tražio savete, podršku, ali je bio spreman i da sasluša svaku kritiku:

- Nama je otac umro 1987. godine. Tada sam imao samo 16 godina i on je preuzeo kompletnu brigu o meni. Prve ljubavi, zaljubljivanja, prva pljuga - on je uvek bio svedok svemu tome. Delili smo svaki momenat. I onda ti neko to oduzme i toga više nikada nema. Ajde ćao, kraj! Najgore je kada ostaneš bez oca, pa majke, a onda i bez brata koji je bio tvoja zvezda vodilja. Plakali smo zajedno, pričali o svemu. Ja ni sa kim nisam mogao da pričam kao sa njim, otvoreno, bez rukavica i skrivanja emocija. Sve karte na sto - pa kako bude. Ali hoće i Bog da njemu bude fino, pa ga je uzeo.

Zapalim cigaretu na grobu i pričamo dugo

Nenad je opisao kako se nosi sa bolom koji oseća:

- To je mnogo više od nedostajanja. Sve što sam izgubio nakon što je umro, pokušavam da nadomestim odlaskom na njegovo groblje. Volim da odem sam, da se ispričam sa njim nasamo kao što smo to umeli za života da radimo. Zapalim cigaretu i njemu i meni, ispričam se o nekim životnim stvarima i onda idemo dalje.

Prve dve godine nakon Mandine smrti, njegov brat nije imao snage da gleda filmove, serije i emisije u kojima se pojavljuje. Danas, kaže, skupi snage, ali i dalje ume da se rasplače:

- Sada imam snage da gledam njegove filmove i serije, ali sam ko tetka na svadbama, sav se se zarozam kada naiđu emotivne scene. Drago mi je kada ga vidim na televiziji. Pomislim: "E živ je, treba da se vidimo", i onda mi neko sruši tog sneška, pa se vratim u fazu u kojoj sam bio. Nisam mogao da pogledam zajedničku sliku. Kada je vidim postavljam sebi hiljadu pitanja zašto, a odgovora nikada nema. Umeo sam da plačem sat vremena. Vremenom sam ojačao, ali naša sestra Svetlana kada vidi neku scenu sa njim i dalje počne da plače. Razlika među njima je bila godinu dana. Odrastali su zajedno, dopunjavali se, pokrivali jedno drugog. Onda sam se rodio ja i pokvario sam im celu koncepciju. Bio sam najmađi, mezimac...Svi su mi se posvetili.

Nedostaje deci, bio bi ponosan na njih

Nenad kaže da mu je najžalije što Manda, koji je celog života naporno i predano radio, nije doživeo momenat da uživa u onome što je napravio.

- Žao mi je što je mlad otišao kada je trebalo da uživa u plodovima svega što je naporavio. To je valjda život.

Mandin najstariji sin Marko nedavno je dobio ćerku. Ovaj događaj doneo je posebnu sreću u porodicu Mandić, ali je svako od njih pomislio "Kako bi Manda voleo svoju unuku."

- Bile su tu pomešane emocije. Naravno, svi smo bili neopisivo srećni, ali smo pričali i da nam je žao što nije živ jer bi bio najsrećniji. Bilo je tu i sreće i suze. Drago mi je što je stigla devojčica u našu sredinu. Verujem da će i ona biti nalik na dedu i da će biti ponosna na njega.

Nenad otkriva čime se danas bave Mandina deca iz prvog braka.

- Njegov sin radi kao producent, poslednji projekat mu je serija "Tajna vinove loze". Krenuo je očevim stopama, postao je deo tog filmskog sveta. Radi kako je Milorad radio svoj posao, sadržajno. Baš je picajzla na oca. Milorad je bio u stanju da ponavlja po tri puta neke scene, jer on nije bio zadovoljan iako reditelj jeste. I njegova sestra Marija radi sa njim. Ona je završila likovnu akademiju, radi sa kao scenograf. Filip sa Bjelom radi non-stop. Trenutno snimanju "Lačanu reakciju". On se bavi organizatorskim posao. Bjela mu mnogo pomaže, ima od koga da uči. Zadovoljni su, važno je da se ostvaruju kao ljudi. To je bila Mandina želja, žao mi je što ne može da vidi da mu se ostvaruje. U stvari, ja sam uveren da on ipak sve to vidi sa nekog drugog mesta.

(Kurir.rs/ Informer)

Bonus video: