CRVENOKOSA BOGINJA ZAVODI SVOJOM LEPOTOM: Keramička figurina stara više od 7.500 godina, a evo kakva je njena PRIČA

U Narodnom muzeju Srbije u Beogradu obeležen je Evropski dan arheologije, a publika je mogla da se upozna s pričom o Crvenokosoj boginji, ali i da vidi kako od limenki nastaje čuvena Vidovdanka.

Crvenokosa boginja potiče iz vremena prvih zemljoradnika i stočara u Evropi. Nesvakidašnje visini za to vreme, od gotovo 40 cm, može se s pravom nazvati monumentalnom skulpturom.

Predstavlja nagu ženu, ili boginju prirode bujnih oblina i crvene, duge kose. Upravo ovaj detalj je izdvaja od sličnih figura iz ranog neolita Balkana i zaslužan je za popularno ime po kojem je danas poznata širom sveta. Umetničke simboličke predstave ovakvog tipa pojavljaju se upravo u ovo vreme na širokom prostoru od Bliskog istoka do Podunavlja, ali su po pravilu znatno manjih dimenzija i manje upečatljive.

Na Trgu Republike uveče je nastavljeno obeležavanje važnog datuma izlivanjem vinčanskih figurina od istopljenih aluminijumskih limenki. Ideja je da kroz spoj vinčanske figurine Vidovdanke, koja je vrhunac estetskih dostignuća ove kulture, i aluminijuma, koji se odlikuje večnošću, podižemo svest da su reciklaža i održivost pokretači društvenog i tehnološkog napretka civilizacije. - Vinčanska figura od recikliranih aluminijumskih limenki simbolizuje ne samo znanje koje se prenosilo generacijama i vekovima već i podsećanje da treba da nastavimo istim putem kao i naši preci, koristeći nova civilizacijska dostignuća, dakle potrebno je da recikliramo - izjavila je Jelena Petljanski Kiš iz programa Svaka limenka se računa i dodala:

- Izuzetna nam je čast da sarađujemo s nalazištem Vinča Belo brdo, na kojem su pronađeni prvi tragovi prerade metala na svetu. Metali su se kroz celu istoriju pretapali i pretvarali u nove predmete. Danas limenke, koju su napravljenje od aluminijuma, isto tako mogu da se recikliraju. U Evropi se reciklira 76 odsto limenki, ali mi želimo da to bude 100 odsto.

Figure Vidovdanke biće u stalnoj ponudi suvenirnice Narodnog muzeja u Beogradu.

- Nalazište Vinča Belo brdo - jedan od najznačajnijih primera evropske, ali i svetske kulturne baštine - decenijama je bilo zanemarivano. Na inicijativu kabineta predsednice Vlade i nacionalne platforme "Srbija stvara" revitalizacija ovog lokaliteta proglašena je za kapitalni projekat Vlade Republike Srbije, čime je učinjen prvi korak ne samo u očuvanju već i u prezentaciji blaga koje se nalazi na svega dvadesetak kilometara od centra Beograda. Kao centar neolitskih lokaliteta širom Srbije, ovo je simbol zajedništva, kreativnosti i inovativnosti koju su nam Vinčanci ostavili u nasleđe - ističe Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade Republike Srbije za kreativne industrije i nauku.

Kurir.rs

Bonus video: