EKSKLUZIVNO LIV TAJLER: Muškarci i žene su najravnopravniji kad su jedni pred drugima goli! Vratila se glumi i to zbog ove SERIJE

Liv Tajler je glumica međunarodnog renomea i poznato je lice na našim ekranima skoro tri decenije. Počela je da se bavi modelingom sa 14 godina, pre nego što je nastavila karijeru na filmu i televiziji.

Ćerka je legende rokenrola Stivena Tajlera i manekenke i pevačice Bebe Buel, koji su joj, kako je i ranije isticala, mnogo pomogli da shvati svet šou-biznisa. Pošto je od 14. godine stalno radila, zvezda "Gospodara prstenova" stavila je nedavno svoju karijeru na čekanje kako bi se brinula o svoje troje dece - sve dok joj jedno od njih nije reklo da je vreme da se vrati glumi, kada je i postala deo hit serije "Bludnice", čija je radnja smeštena na ulicama Londona iz 18. veka.

Osim u ulozi Izabele Ficvilijam (prikazuje se na kanalu Epik drama petkom od 21 po dve epizode), Liv možemo gledati i u američkom hitu "911: Teksas", koji se trenutno emituje na kanalu FOX. Za TV Ekran glumica govori o učešću u ova dva projekta, ali i današnjem položaju žena u svetu.

Po čemu ćete pamtiti rad na seriji "Bludnice"?

- Verujem da bi to bio odgovor svake žene na svetu, ali pamtiću je po haljinama. Dugo mi je trebalo da se pomirim s tim da više neću biti deo, čini mi se, možda i najlepše modne epohe u istoriji čovečanstva. Istina, nije bilo lako izdržati 12 sati utegnut u korset, jer su naši kostimi, uprkos fenomemalnom izgledu, bili prava noćna mora za svakodnevno nošenje.

Međutim, u trenucima kad bi mi došlo da kukam od muke, setila bih se da su žene iz tog perioda tu odeću nosile jer se to od njih očekivalo, a ne zbog modnih trendova. Moda je bila u potpunosti podređena ideji predstavljanja najlepših strana ženskog tela. Zanimljivo je da su je kreirali muškarci, tako da žena čak ni u pogledu toga na koji će se način predstaviti svetu nije imala previše uticaja. Ličnost je za ženu u to vreme bila nepoželjna osobina.

Na koji način su se junakinje serije razlikovale u odnosu na ostale žene iz te epohe?

- Iako su bile prezrene od ostatka ženskog roda, činjenica je da su prostitutke bile najbliže današnjem shvatanju slobode. Imale su svoj novac kojim su mogle da gospodare kako žele. Takođe, imale su veću mobilnost u odnosu na ostale žene, koje su mahom bile vezane za kuću, a njihovi životi bili su u rukama njihovih supružnika i porodica. Upravo u tome i jeste značaj ove serije. Glavna tema nije seks, već položaj žene u 17. veku. Tužno je, ali poruka jeste ta da im je prostitucija podarila slobodu.

Vaša junakinja, međutim, nije prostitutka?

- Čini mi se da se upravo u njoj možda i najbolje može sagledati položaj u kom su se tada nalazile žene. Seriji sam se priključila u drugoj sezoni, a moja junakinja Izabela Ficvilijam privukla me je najviše baš time što nije poticala iz bordela, niti se bavila tim poslom. Ona je bogata naslednica osuđena da živi u svom zlatnom kavezu.

Žrtva je svog brata, koji nije dozvolio da ona dobije svoj deo bogatstva kada im je otac umro i koji se prema njoj odnosi kao prema sluškinji. Bez njegovog odobrenja ne sme ni iz kuće da izađe. Ipak, to nije sve. Izabela krije užasnu tajnu. Njen brat je taj koji ju je nekoliko godina ranije silovao, i s kojim je dobila ćerkicu, koja uskoro postaje jedini smisao njenog života. Drugačija budućnost postaje moguća tek kad Izabela upozna Šarlot Vels, a preko nje i ostale žene iz bordela. Zahvaljujući tome, ona počinje da se bori za svoju slobodu, sebe i svoje dete.

Radnja serije je mahom smeštena u javnu kuću, pa je tema seksa nezaobilazna. Ostavimo li ovaj tabu koji bode oči po strani, šta je to čime se još bave "Bludnice"?

- Kada imate takav naziv serije, zaista je teško zaobići "očigledno". Seks je u fokusu, ali ovo nije samo priča o zadovoljavanju najbanalnijih ljudskih potreba. Takvih serija je mnogo i da su se držale toga, "Bludnice" ne bi daleko dogurale. Za mene je ovde najvažnija priča o ženi u apsolutno muškom svetu. To je svet u kom je jedna mala grupa žena pronašla način da manipuliše snažnijim polom i da makar među tim zidovima uspe da izađe na crtu muškarcima. Ima nešto u tome kada se pred drugom osobom nađete bez odeće. I to je tako bilo te 1760, i nije se mnogo promenilo do danas. Goli smo jedni pred drugima najravnopravniji. Ili su žene u tom trenutku konačno na korak ispred muškarca (smeh)?

Ipak, ponovo smo došli do zaključka da "Bludnice" zaista govore o seksu?

- Problem s tom temom je što se lako nametne (smeh). Ne, glavna tema "Bludnica" jeste odnos tih žena dok se bore za svoje mesto u muškom svetu. Na neki način, one su ponele zastave revolucije pre svih događanja s kraja 19. i početka 20. veka, kada su žene konačno počele da dobijaju svoja prava. Naše junakinje su prevashodno prostitutke. Međutim, one su međusobno majke i ćerke, prijateljice, koleginice... Ovo je priča o njihovim odnosima i svemu što proživljavaju tokom borbe i na svom putu samoosvešćivanja. Sam naziv serije je višeznačan. One su bludnice tog i takvog društva. Bore se za nešto nečuveno - za slobodu i samostalnost. Tužno je to što je tri veka kasnije ta borba i dalje aktuelna.

Možda je i došlo do nekog pomaka. "Bludnice" su serija u kojoj mahom imamo žensku glumačku postavu.

- To je još jedan od razloga zbog kog sam i prihvatila tu ulogu. Ne samo što u seriji skoro pa u potpunosti imamo glumice već su i autori serije, kao i scenarista, sve žene. Serija je zasnovana na romanima britanske istoričarke Hali Rabenhold, a producentski tim predvode Mojra Bafini, dvaput nominovana za nagradu BAFTA, i glumica i scenaristkinja Alison Njuman. Smatram da ja bilo veoma važno da ovu priču o ženama ispričaju žene, a pokazalo se da su "Bludnice", kada su snimane, pokrenule čitav niz projekata posvećenih ženama koje su njihovu borbu za samostalnost posmatrale upravo kroz tu istorijsku prizmu. I to je sasvim prigodno, jer ta borba kao da zaista oduvek traje.

Osim u "Bludnicama" gledali smo vas nedavno i američkom hitu "911: Teksas" (u Srbiji se emituje na kanalu FOX). Uloga u ovoj seriji je potpuno drugačija?

- Pa baš i ne. Mišel u seriji "911: Teksas" takođe na svoj način vodi borbu za žensku stvar. Nema mnogo razlike između Izabele i nje. Mišel je takođe na odgovornoj poziciji u jednoj krajnje muškoj profesiji, a na posebnom ispitu je kada mora da se dokaže kao šef i ubedi ceo svet da posao u hitnoj službi može obavljati jednako dobro kao svaki muškarac. Tri veka kasnije, žene se i dalje dokazuju muškarcima. Meni se čini da tu nekog pomaka nema (smeh). Ali zahvalna sam što se glumicama sve češće nude glavne uloge. Na tu revoluciju u Holivudu smo dugo čekali.

Kurir.rs/ Nikola Dražović

Bonus video: