DOBRO IMITIRAM, ALI NE ZNAM DA GLUMIM: Nele Karajlić o nastavku Složne braće, ali izrekao je veliko priznanje EMIRU KUSTURICI!

Serija "Složna braća" snimljena je pre 26 godina, a prošle godine dobila je svoj nastavak. Autor ovog ostvarenje Dr Nele Karajlić trenutno radi treću sezonu i nastavlja uspešnu saradnju s Telekomom Srbije i ETM produkcijom. Emitovanje 12 epizoda očekuje se početkom sledeće godine na Superstar TV i nekoj od televizija s nacionalnom frekvencijom.

Smete li da garantujete da nas čeka dobar nastavak "Složne braće"?

- Duboko sam uveren da će i ova sezona biti pravo osveženje na našim televizijama. Radimo drugačije od svih ostalih serija i pokušavamo da pronađemo svoje mesto u gužvi. Ja na svaki svoj projekat stavljam garanciju od 40 godina. Ne vidim razloga zašto ne bih to učinio i ovaj put. To vam više ni "Mercedes" ne može da da. Nema goriva.

Zanimljivo je da priču nosi šest glavnih junaka. Kako ste uspeli da u novih 12 epizoda ubacite još 150 likova?

- Kao i svaka kafana, tako je i kafana "Složna braća" prostor u koji dolazi mnoge nove raje, one koju nismo mogli da vidimo ranije. Ne smem da otkrijem baš sve detalje, ali kada su mi iz produkcije rekli da imamo 150 novih likova, ni sam nisam mogao da verujem. Ono što je po meni dobro i najvažnije to je jedna galerija likova koja vuče na novu, mladu generaciju, među kojima su novi, mladi glumci. Najviše volim da u serijama na kojima radim uspem da promovišem i neko novo lice, kao što smo to uspeli u prošloj davnoj seriji sa Čobijem, a s novim sezonama smo to uradili sa Amarom i Majom. Sada smo napisali mnogo dinamičnije epizode, želeli smo da u potpunosti opišemo život kakav se vodi na ovim prostorima, gde je komunikacija među ljudima velika i intenzivna i gde svako ima najmanje 150 onih koji mu dolaze na slavlja.

Ko je u pisanju šef, vaš sin Srđan Janković ili vi?

- Ovoga puta to je bio on. Moj sin Srđan se pokazao kao motorna snaga u dramaturgiji. On je vodio priču, ja sam je razrađivao pokušavajući da pratim njegovu ideju. Na "Složnoj braći" smo prvi put radili zajedno. On je otišao na studije kao dečačić, a vratio se kao zreo i ozbiljan autor. Veliku većinu zapleta je on smislio i u prošloj sezoni, moje je bilo da razvijem odnose, psihologiju likova, dijaloge. Bilo je uživanje i meni i njemu. I moja supruga Sanja je scenograf na seriji, tako da je serija glavna tema u kući evo već više od godinu dana.

Kako je u celu priču ušao Nenad Okanović?

- Okac je motor ovog projekta. On me je nagovorio da ga radimo. Dok smo radili kviz "Ja volim Srbiju", Okanović mi je stalno skakao nad glavom i valjao provale iz "Nadrealista" i "Složne braće". Kad me je jedno jutro pitao šta mislim o tome da napravimo nastavak, moram da priznam da nisam bio previše zainteresovan za tu ideju jer sam bio manje ili više razočaran činjenicom da su sva moja scenarija koja sam pisao od 2012-2013. godine naovamo bila odbijana. Međutim, Okanović je bio uporan, pobedio je moju skeptičnost i ja sam pristao da napravim jednu epizodu, međutim, plan je poremetila korona, te budući da sam bio zatvoren u svom stanu u Beogradu, a ujedno i moj sin Srđan u svom domu u Severnoj Americi, shvatili smo da ćemo lakše prekratiti vreme ako sednemo i napišemo scenario za svih 12 epizoda. I tako je i bilo, uzbudljivo, dirljivo i jako smešno.

Šta je teže napisati - dobru pesmu ili komediju?

- Niti jedno od ta dva nije lako. Ali ako bih morao da izaberem, onda ipak moram reći da je teže napisati dobru pesmu. To je stvarno majstorluk.

Da li je to što serija ima veze s realnošću oko nas bilo olakšavajuća okolnost za stvaranje treće sezone?

- Na neki način jeste. Oko nas se toliko stvari dešava da vam je za potragu za inspiracijom dovoljno da upalite telefon. Odmah sledi ludilo! S druge strane, sve je danas prilično nadrealno. Zamislite samo da vam je neko pre samo dve godine rekao da će celi svet biti iza brave, da će London, Pariz, Njujork, Beograd imati policijski čas. Ima li šta nadrealnije od te realnosti.

Kroz seriju će proći dosta javnih ličnosti. Ko je najbolji glumac među njima?

- Tako je. Od Pileta, Ajs Nigrutina, Slavka Beleslina, Tijane Dapčević, Ivon Jafali i još mnogo drugih. Teško je reći. Ipak, naš sjajni, bivši fudbaler Miki Stević mi je favorit.

Da li ste nekad pomišljali ili pokušali da upišete glumu?

- Moji prijatelji su me nagovarali da to učinim, u ono vreme kad smo radili "Nadrealiste". Mene nisu uspeli da nagovore, ali Đuru jesu. Mislim da bih bio loš glumac. Nemam taj talenat. Ja sam performer, imitator, galamdžija, ne znam da glumim. Više bih voleo da sam imao sportsku karijeru, naročito karijeru fudbalera. Ko zna, možda u nekoj novoj reinkarnaciji. Mada, među silnim ulogama koje sam imao u životu - od muzičara, pisca, glumca, do reditelja - bilo bi previše pretenciozno da od života tražim još nešto.

Na najpoznatijem filmskom sajtu IMDB, u konkurenciji od preko 100.000 serija, među 50 najbolje ocenjenih nalazi se i "Top lista nadrealista" (ocena je 9,4). Zašto je ona i danas medijski i kulturološki fenomen?

- Iskreno, nisam siguran da znam. Kad bih znao, snimio bih sigurno još jednu istu takvu.

Igrali ste mnoge uloge i na filmu. Zašto su vas više puta birali da igrate Roma? Da li je to zbog duše?

- Tako se pogodilo. Romi imaju sjajnu muziku, i to je ono što me kod njih najviše privuklo. Isto tako imaju i jedan divan arhaični jezik, koji sam imao prilike upoznati u ono vreme kad sam pisao libreto za operu "Dom za vešanje". Uživao sam u tome.

Kakav je Kusturica kao reditelj? Šta posebno pamtite s njegovih snimanja?

- Bez ikakve sumnje jedan od najboljih koje je svet video. Pamtim dosta toga, ali najupečatljivija je uvek bila njegova vizija i istrajnost da se do te vizije stigne.

I za glumu kažu da nije lak posao. Kako je jednom rokeru u njihovoj koži?

- Rekoh, nisam neki glumac, ali mi imamo sreću da živimo u zemlji u kojoj ima sijaset sjajnih glumaca. Mislim da smo došli do toga da nam sve ostalo fali, i tekstova, i reditelja, i ideja... Samo glumaca ima koliko hoćeš.

Kurir.rs:/ TV Ekran: Lj. Radanov

Bonus video: