ZBOG MENE SU PROMENILI SCENARIO JUŽNOG VETRA: Stefan Đoković ima problem zbog svoje visine! Evo šta mu se desilo s Bikovićem

Glumac Stefan Đoković karijeru je započeo ulogom u seriji "Srpski junaci srednjeg veka", nakon čega su se nizale role u "Nemanjićima", "Korenima", "Južnom vetru" i drugim popularnim projektima. Pažnju publike mladi umetnik privukao je i svojom visinom, koja mu često, kako kaže, nije bila saveznik u radu. Stefan važi za jednog od najviših glumaca na našoj sceni sa preko dva metara visine.

Poznajete li nekog košarkaškog asa?

- Upoznao sam dosta poznatih ličnosti, ali mi je najveći utisak ostavio susret s Nikolom Jokićem u Somboru. Sećam se da sam ga video na nekoliko metara od sebe i tada sam se prvi put u životu osetio tako sićušnim i malim da sam u šoku i dan-danas.

U seriji "Južni vetar" igrali ste Sofijinog komšiju, koji je imao okršaj s Bikovićem. Kako je to izgledalo?

- Cela scena u "Južnom vetru" trebalo je da izgleda drugačije, ali kada sam se pojavio na setu, naravno, usledio je šok. Reditelj Miloš Avramović je rekao: "Pa gde ste mi ovog centra doveli?" Zbog moje konstitucije, u odnosu na Bikovića, scena je skraćena i prilagođena, u smislu da nije bilo prevelike tuče između nas, jer kako bi me Biković u tome dobio, već su me, da tako kažem, podredili šminkom i kostimom, da delujem kao neki anksiozni tip i, kad me Miloš gurne, samo da pobegnem. Komično u svakom slučaju.

Glumili ste često istorijske likove. Da li se plašite da ćete upasti u šablon?

- Istorijske likove sam igrao u početku, od despota Stefana pa do Stefana Prvovenčanog, a u poslednjih nekoliko godina uglavnom igram kriminalce. Opet dolazimo do one priče o izgledu i konstituciji. Ne osvrćem se na to šta sam uradio, uvek krećem od nule i prihvatam sve što mi deluje zanimljivo i smisleno.

Radili ste sa velikim imenima. Koji glumac vam je dao najbolji savet?

- Imao sam tu čast, sreću i zadovoljstvo da radim sa svim našim najvećim imenima, i ne volim tako posebno da izdvajam nekog, ali mi je možda najbolji savet dao Voja Brajović, kada smo imali jedan na jedan scene u "Sinđelićima", gde mi je, kao mladom i neiskusnom glumcu, dao indikaciju: "Samo dođi i reci mi to". Tada mi je sve bilo jasno.

Da li ste imali tremu od susreta sa Žarkom Lauševićem ili Nenadom Jezdićem, koji vam je bio direktni partner u "Državnom službeniku"?

- Uvek sam imao tremu, imam je i dan-danas. Naučio sam da se izborim sa tim, tako što ne ulazim ukoštac sa njom, već je prihvatim, osetim da je tu, sprijateljimo se i zajednički stvaramo. Zapravo, ona posle nekog vremena i nestane, traži nekog zanimljivijeg.

Šta možemo da očekujemo u narednom periodu od vas?

- Očekujte da porastem još tri centimetra u naredne dve godine.

Učestvovali ste u velikom broju projekata. Kako pamtite prvu seriju pred kamerom?

- Prvi televizijski posao bila mi je serija "Srpski junaci srednjeg veka", u produkciji Radoša Bajića. Igrao sam despota Stefana Lazarevića, verovatno zbog visine, i sećam se da sam bio previše uzbuđen i da sam se smrzao, jer smo snimali na Kalemegdanu, a bila je zima.

Da li više volite film ili pozorište?

- I jedno i drugo obožavam. Rad u pozorištu je ozbiljniji, temeljniji, daje više vremena za pripremu, dok film donosi glumcu afirmaciju i malo više para.

Kroji li vam gluma u potpunosti život ili imate vremena i za neke hobije?

- Moj životni moto je "radi da bi živeo, a ne živi da bi radio", što znači da, pored svog posla, uživam i u drugim stvarima, pričam o drugim temama. Smatram da nije dobro kada je čovek u nečemu sve vreme, šta god je u pitanju, jer tada gubiš sebe, zaboravljaš ko si suštinski i da postoji nešto i van toga. Imam dosta hobija, treniram, čitam, plivam, obožavam muziku. Volim da kažem da su to moji izduvni ventili i nešto što me čini srećnim.

(Kurir.rs/ Andrijana Stojanović/ Foto: Bojan Kolundžija)

Bonus video: