MIRJANA JOKOVIĆ ZA KURIR: Amerika mi je donela slobodu, ali ja sam Srpkinja! Volim našu kulturu, prijatelje i moj Beograd

Nekoliko nedelja u Beogradu traje snimanje serije "Poziv", a u glavnoj ulozi naći će se naša čuvena glumica Mirjana Joković, koja posle šest godina ponovo snima u Srbiji.

Snimanje će trajati do kraja septembra, a projekat se realizuje u saradnji RTS i produkcijske kuće "Brend vižn" (Brand Vision). Osam epizoda serije "Poziv" biće emitovano naredne godine na prvom programu RTS.

Posle dugogodišnje medijske ilegale čuvena glumica za Kurir govori o životu u Americi, zanimanju profesora, ali i o tome kako joj danas izgledaju naša umetnička scena, Beograd i Srbija.

Šta je bilo presudno da prihvatite ulogu u seriji "Poziv"?

- Dopao mi se tekst i priča koju su napisali Marko Popović i Iva Mitrović. Poslali su mi ceo scenario i tako je sve počelo.

Kakva je žena Anica Reljić?

- Videćete u seriji. Ne volim da pričam o svojim ulogama. Anica je bila inspektor, a život joj je dao drugu šansu i ona pokušava da napravi neke promene u svom životu.

Da li vas je serija "Poziv" podsetila na nešto što ste već gledali?

- Jeste, ali ne bih mogla da izdvojim jednu seriju. Cela ekipa se trudi da napravi nešto originalno i da naša priča bude autentična na svoj način.

Je li teško biti originalan i napraviti nešto što bi bilo autentično naše?

- I jeste i nije. Mi imamo neku svoju intenzivnost, emotivni smo i komplikovani i mnoge se dajemo. Ljudi su uvek isti, ali je drugačiji način na koji se predstavljamo. Kultura ima dosta veze s tim da li neko ima neke kočnice ili da li dobro prevodi ta previranja. Mi Sloveni imamo specifičnu ostrašćenost i emotivnost. Ne znam hoćemo li uspeti u seriji da to prikažemo, ali imamo autentičnost koja nas razlikuje od drugih.

Snimate s Uliksom Fehmiuom i Snežanom Bogdanović, ali i Milošem Timotijevićem, Anom Franić i Isidorom Minić. Šta kažete na ove mlade snage?

- Divno je biti u njihovom društvu. Godinama nisam ovde, ali pratim njihov rad. Oduševljena sam celom ekipom. I svi oni s manjim ulogama veoma su važni za našu priču.

Vaša glavna partnerka u seriji je tinejdžerka Danica Nedeljković. Da li je lako raditi s naturščicima?

- Da li je neko naturščik, nije toliko važno, već da li ima senzibilitet da publici ispriča priču. Bilo je divno raditi s Danicom jer se naši životi u seriji spoje na neobičan način, a baš mi se i zbog toga dopala ova priča. Kad je neko talentovan, onda u poslu nema ništa lepše za glumca.

Snimali ste nedavno film "Živi i zdravi" u režiji Ivana Marinovića. Šta nam još možete otkriti o ovoj komediji?

- Igram majku Tihane Lazović, koja glumi mladu. Ceo film je oko nje. Ovo snimanje mi je bilo veliki doživljaj i srećna sam što sam bila deo te priče. Ipak, film "Živi i zdravi" je potpuno drugačiji od ovoga.

Publici deluje da vam svaki žanr ide od ruke. U kojem se vi osećate najudobnije?

- Ne znam da li mi svaki žanr ide od ruke, to zavisi od priče i karaktera. Glumica sam koja se ne plaši emocija. Važno je znati kako živeti s njima i kontrolisati ih. Isto tako volim smeh i radost. Nisam sigurna da mogu da izdvojim samo jedan žanr. Ili mi je nešto autentično, ili nije.

Jeste li nostalgični i poredite li popularnost koju ste stekli devedesetih kao glumica i vreme danas, kada ste ugledni profesor u Americi?

- Ne. Donela sam tu odluku. Nisam odbacila glumu, nego sam probala da živim na drugi način. Nisam mislila da su slava i popularnost najvažniji u životu. To je klopka zbog koje ljudi mogu da stagniraju.

Šta vam je odlazak u Ameriku doneo?

- Doneo mi je vrstu slobode da je mogu da budem ja, bilo gde i bilo kad. Doneo mi je jednu vrstu apetita da naučim o drugim kulturama i razumem druge priče za koje nikad ne bih čula, ali i da vidim svet izoštrenijim očima, iz srca i duše. Naučila sam nove stvari. Nikad nisam zaboravila šta imam ovde, ja sam Srpkinja i volim našu kulturu, prijatelje i svoj grad. Međutim, volim i svet i druge narode. U Americi sam više od pola života. Definitivno imam dva doma - u Srbiji i Americi.

Kako vam danas izgleda Beograd?

- Jako mi je lep Beograd. Prijatelji mi kažu da idealizujem svoj grad jer dolazim u njega jednom godišnje. Možda tu ima istine. Meni je lepo i radujem se što ću tu da sretnem svoje prijatelje, ali i da upoznam neke nove ljude.

Vašim odlaskom s ovih prostora izgubili smo glumicu raskošnog dara...

- Imamo mi sjajne glumice - Nadu Šargin, Hanu Selimović, Tihanu Lazović...

Radite kao profesor u Los Anđelesu, a vaši studenti su bili Jelena i Stiven Mur. Da li naši ljudi često dolaze kod vas?

- Jelenu sam ja primila na klasu. Bilo je nekoliko devojaka iz Srbije, a sada imam i jednu polaznicu iz Hrvatske. Mi smo specifična škola. Radimo više na glumi u pozorištu. Kod nas glumci pišu, režiraju i produciraju. Pored glume, imaju hrabrosti da probaju i nešto drugo.

Da li vi pišete?

- Samo za sebe i svoju dušu.

Razmišljate li da objavite knjigu kao Mira Furlan? Da li ste pročitali njenu autobiografiju?

- Nisam stigla. Ne verujem da ću objavljivati svoje memoare. Nisam sigurna ni da li ću nekom da poverim da to uradi umesto mene.

Kurir.rs/ Ljubomir Radanov

Bonus video: