ENERGIČNA SAM NA SCENI, ALI PRIVATNO VRLO ZATVORENA: Ljubinka Klarić o tremi, komadu Mizantrop i GAGI NIKOLIĆU

Iako je u poslednje vreme televizijskoj publici ponudila nekoliko zanimljivih uloga u serijama "Tate", "Kolo sreće" i "Klan", glumica Ljubinka Klarić ljubiteljima pozorišta spremna jednu neočekivanu predstavu.

- Ne. Do sada sam u pozorištu igrala različite uloge, ali ova je specifična jer je reč o komadu u stihu i baroku. Potrebna je posebna veština kako se publika ne bi dosađivala. Predstavu smo spremali dva meseca i mislim da smo napravili ono što smo hteli.

Da li je mladi Jug Đorđević zahtevan reditelj?

- Vrlo je specifičan. Radili smo na "Kišnim kapima", voli demistifikaciju pozorišta, što njegove predstave čini vrlo inteligentnim, uzbudljivim i drugačijim. Evo, to je sada uradio sa "Mizantropom" i dobili smo intrigantnu predstavu i beskrajno zabavnu.

Koliko je problem prihvatiti mlađeg kolegu kao autoritet?

- Ovde to ima veze sa Jugovim beskrajnim darom i poverenjem. Već kroz tekst zadobio me je blistavim idejama, pa nisam sumnjala tokom procesa, samo sam se prepustila radu. Pred Jugom je ogromna karijera, on jeste mlad, ali je zreliji nego neki mnogi reditelji koje sam srela.

Kako je to biti mizantrop?

- Neki su mi rekli da sam to ja! Ne znam da li da takav komentar shvatim kao kompliment, ali pošto je došao od dobrih ljudi, prihvatiću ga tako. Možda i nije loše biti mizantrop u današnje vreme (smeh).

Imate li neke rituale pred premijeru?

- Važno mi je da sačuvam glas jer su aktuelne prehlade. Usmerena sam na to da ne pogrešim tekst i da sve bude kako treba, a inače nisam žena od rituala.

Adaptaciju scenarija radila je Tijana Grumić, koja je pojasnila da je ovo aktuelno tumačenje mizantropa iz perspektive žene. Smatrate li predstavu načinom da iskažete neke ženske stavove?

- Uvek je pitanje da li žena ima pravo na mizantropiju. Kada se kaže mizantrop, pomislite prvo na muškarca, kao da nismo svi ljudska bića i da nemamo ista osećanja. U tom smislu je vrlo škakljivo kako izgleda žena koja igra muški lik i koliko dobijamo mizantropije u tome.

Ima li žena pravo da bude mizantrop?

- Apsolutno da.

Scenaristkinja Tijana se osvrnula i na davnu šalu kako je dobro dok žene ne traže osvetu, a ne ravnopravnost...

- Da se stavimo u situaciju od pre sto godina. Ako je i postojala žena mizantrop, sigurno je bila neprihvaćena u društvu. Mislim da su je psi pojeli. Vrlo malo žena bi se odvažilo na to da govori šta misli, da oseća veliku nepravdu dvoličnosti društva i da to sme da izgovori, dok je muškarcima bilo dozvoljeno sve. Danas je malo mizantropa, nažalost, što bi rekao Alsest, možda bi bilo mnogo lakše kada bismo svi govorili ono što mislimo i osećamo. Ipak, u današnje vreme srećem mnogo žena koje misle glasnije i njihov stav se menja s vremenom.

Ima li žena kao glumica više mogućnosti da iskaže svoj glas?

- To je do karaktera, sigurno da ima, ali je pitanje da li hoće.

Kakvi ste privatno?

- Dosta sam povučena. Jesam energična i živahna glumica, ali privatno sam vrlo zatvorena i dosađuju mi ljudi, nisam ljubitelj društva. Najbolje se odmaram kad sam sama kod kuće.

Šta je zapravo dobar glumac? Da li je to onaj čovek koji je na sceni suprotan od sebe privatno?

- Izgleda da jeste. Neki su zaista živeli izolovanim životima.

Na primer, oni koji su poznavali čuvenog Dragana Nikolića svedoci su da je često van scene imao tremu?

- Dragan Nikolić je imao i užasnu pozorišnu tremu. Nekad se činilo kao da je student glume. A kad stane na scenu, onda je fantastičan!

Pa šta se to u glumcu prelomi?

- Zanat, profesionalnost, odgovornost prema publici i adrenalin pomognu da nešto izvedemo ma koliko osećamo da nismo u stanju. Kad imamo povišenu temperaturu, čim stanemo na scenu, bude nam bolje, ali kad se završi predstava, opet kljoknemo. Glumački mozak je neverovatan. Imam utisak da nam se na sceni uključi i onih 80 odsto neistražene mase koja nas štiti na sceni.

Kurir.rs, Jasmina Antonijević Milošević

Bonus video: