POSLE 30 GODINA OTKRIVENA MISTERIJA ZAŠTO NIJE NASTAVLJEN BOLJI ŽIVOT: Reditelj progovorio o POPADIĆIMA, ali i SREĆNIM LJUDIMA

Mihailo Miša Vukobratović kaže da u penziji radi više nego ikad u životu. Jedan je od najizvođenijih filmskih i pozorišnih reditelja, čovek koji je snimio veliki broj televizijskih serija za nacionalnu televiziju, sarađivao s gotovo svim glumačkim imenima, a nekoliko godina bio je i upravnik Pozorišta na Terazijama.

- Jako je zanimljiv izbor teme. Već 40 godina radim tu vrstu posla i nisam se susreo s tim. To je jako dinamičan, atraktivan ambijent. Televizija je jedan medij koji je prisutan u svakom projektu. Lica koja se pojavljuju tamo su kreatori mnogo toga u našem životu, a mi ih prihvatamo, svesno ili nesvesno, što se reflektuje na naše živote. Činjenica da se neko odvažio da uradi TV novelu od 200 epizoda pokazuje koliko to ima smisla i koliko je potentno.

Da li je vama otežavajuća ili olakšavajuća okolnost što producent odlučuje ko će biti glumac?

- To je standard u svim ozbiljnim industrijskim proizvodima, kao što je ovaj. Svetlana Drinjaković je osoba koja čuje i mene, nije neko ko će u ključnim trenucima preskočiti da čuje i drugu stranu. U izboru glavnih 40 glumaca smo i mi učestvovali. U Americi možeš da zamisliš bilo koga, ali se postavlja pitanje honorara. Zbog toga postoji ideja da producent bude uveden u čitavu priču. Producent donosi konačnu odluku, ali sluša savet i sugestiju.

Koga će ova serija lansirati?

- Ovde nema puno nepoznatih glumaca. Imamo dobar kasting u smislu da imamo dobre i poznate glumce. Vrlo je teško reći koga će serija lansirati. Mislim da će to ipak biti generalno kvalitet svih njih zajedno. Njih 15 koji su nosioci glavnih uloga neće biti lansirani, jer su oni već prisutni u medijima, biće samo prihvaćeni u liku koji igraju. Pitanje je koliko će ko uspeti da veže publiku za sebe.

Nekada su glavne uloge na televiziji nosili glumci sa Terazija. Što se to promenilo?

- Danas je drugačije vreme. Glumačke škole su se umnožile, što je dobro za one koji žele da se školuju, ali stvara problem kasnije pri nalaženju posla. Pre nekoliko godina je buknula proizvodnja TV serija, tako da su na početku i oni koji nisu uspeli do sada da nađu svoj put do malih ekrana, da budu primećeni. Dokle će to ići, videćemo.

Publika vaš najviše pamti po saradnji sa Sinišom Pavićem?

- U "Srećnim ljudima" bio sam u klinču s televizijom, ne s Pavićem, pa jedino njih nisam režirao. To je bila jedna vrsta animoziteta prema meni, ali to se brzo razrešilo. U to vreme radio sam i druge serije, kao što je "Policajac s Petlovog brda", ali s Pavićem sam od "Boljeg života" do danas radio bukvalno sve.

Veliko finale serije "Bolji život" emituje se ovog vikenda na Kurir televiziji. Dugo se pominjao nastavak te serije, ali se od toga odustalo, da li je vreme za njen rimejk?

- Pričalo se o tome jako dugo, ali nisam siguran da su rimejkovi naših serija rađeni po mom ukusu. Nekako nisu uhvatili duh. Te serije su rađene u vremenu specifičnih društvenih okolnosti, koje se mnogo razlikuju od ovih danas. Ambijent i odnose koji su tada postojali ne možete danas tek tako da ponovite, niti da te likove prepoznate u današnjem društvu. Teško je očekivati da se to presadi. Kada bi se neko ozbiljno pozabavio pitanjem porodičnog nasledstva i toga šta se dešava posle toga, bilo bi zanimljivo za televiziju. O tome je i Nušić pisao.

Kakvi su ljudi iz medija? Da li će serija realno da ih prikaže ili će da ih karikira?

- Nikako, neće biti karikiranja ni profesija ni likova. Radi se o promišljanju njihovih odnosa i spletki koje postoje u svakom ambijentu. U životu televizijskih ljudi se stvari brže razvijaju, što daje draž ovoj seriji, a to će voditi publiku da bude gladna novih događaja.

"Bolji život" je iznedrio i velike zvezde. Da li ćemo za deset godina imati naslednike Bate, Cece ili Gage?

- Velike zvezde su imale svoju bazu pozorišnog iskustva. Uloga pozorišta je prevelika u životu glumca, to je stepenica na koju moraju da stanu da bi mogli da napreduju. Nažalost, toga nema dovoljno danas, imajući u vidu broj glumaca koji su u profesiji. Kulturna politika pozorišta je vrlo štetna za glumca, jer igraju za sitne honorare i igraju svakakve uloge, ali nemaju dovoljno fidbeka.

Bile ste dugo upravnik Pozorišta na Terazijama. Šta biste još voleli u pozorištu?

- Završio sam s pozorištem.

Da li ste dočekali bolji život?

- Bolji život je onakav kako ga ti postaviš kao standard. Nikada nisam bolji život vezivao za finansije, već za rad. Srećan sam što i u 70. godini radim i što komuniciram s puno ljudi.

Kurir.rs

Bonus video: