DA JE ŽIV, TATA BI BIO PONOSAN NA NAŠ FILM: Naslednica čuvenog Živojina Pavlovića o ulozi u REDITELJSKOM OSTVARENJU BRATA Nenada
Od 3. oktobra u domaće bioskope stiže film "Trag divljači", reditelja Nenada Pavlovića, u kom jednu od uloga igra glumica Milena Pavlović.
Oboje su naslednici čuvenog književnog i filmskog autora Živojina Pavlovića, po čijim je motivima proze i nastao ovaj scenario. Za TV Ekran uoči bioskopske premijere Milena govori o ulozi Sibinke i saradnji s rođenim bratom.
Jedna ste od retkih glumica kojoj je reditelj Nenad Pavlović dozvolio da pogleda "Trag divljači". Kakvi su utisci?
- Bila sam previše uzbuđena i kritički nastrojena gledajući tu projekciju koju je Nenad priredio za izvestan broj ljudi. Nagovarala sam ga dugo da me proturi tamo negde u montažu. Zaista je mali broj ljudi video film i mogu da kažem da je mnogo porastao od prvog čitanja scenarija i dobio drugačiju vizuru koja je mnogo tačnija i oštrija od prethodne.
Glavni junak ove priče je novinar kog igra Radivoje Raša Bukvić. Zašto su mediji važni za ovu priču? Možemo li sada s nekom istorijskom distancom da gledamo realno na vreme pred smrt Josipa Broza Tita u kojem je smeštena radnja filma?
- Sve se posmatra kroz novinarske oči. Oni imaju sposobnost da vide stvari drugačije, jednako kao i one koje su sakrivene od očiju javnosti. Takođe, imaju sposobnost da posmatraju stvar kroz ogledala, da je ne gledaju kao ljudsku, nego kao neku istorijsku priču, događaj iz određenog perioda i ljude koji su se u tom trenutku našli na određenim položajima. U tom smislu je moguće posmatrati s distancom, mada se možda može uvek napraviti paralela sa današnjicom. Svakako, reč je o jednoj od istina koje su vanvremenske.
Imate manju ulogu jer je ovo, pre svega, muški film?
- Da, ženskih uloga ima manje, ali su vrlo ubitačne i važne. Naročito doktorka Sonja, koju igra koleginica Nada Šargin, i oko koje se vrti cela muška priča, bez obzira na to da li je ona sestra, ćerka ili ljubavnica. Moj lik je, onako, šaren. Daje posebnu notu filmu. Duhovit je i blesav. Pogled te žene na celu situaciju mogao bi da se opiše rečenicom: "Šta se čudite? To se stalno dešava." Njena priča vezana je za njenog supruga i uopšte nije simpatična, ali ona je doživljava na vedar način pod parolom da je važno nastaviti život.
Film je imao pretpremijeru na LIFFE festivalu u Leskovcu. Šta mislite da bi vam rekao otac da može da pogleda film?
- Bio bi ponosan. Mislim da bi bio i blagonaklon, posebno bi nahvalio Nenada što je na svoj način ispričao priču i izdigao se iz priče koja je svima poznata. On se oslonio na očevu vizuru i velika je stvar ići tim putem.
(Kurir.rs / Ljubomir Radanov)
Bonus video:
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!