MRAČNI FENOMEN SERIJSKIH UBICA: Nikola Popević o filmskoj temi koja se nastavlja i u novoj Netfliksovoj seriji "Damer"

Netfliksova praksa je objavljivanje serija za tzv. bindžovanje - sve epizode pojave se odjednom i na gledaocu je da odluči kojim će ih tempom gledati. Taj pristup je zgodan jer čovek raspolaže svojim vremenom i ako ga serija baš zainteresuje, može je pogledati skoro u dahu. S druge strane, i danas se za mnoge serije epizode pojavljuju u klasičnom tempu - po jedna nedeljno, iako ih sve veći broj ljudi gleda tehnički opremljen tako da ne mora da čeka ispred televizora u zakazano vreme.

Oni koji zastupaju ovakav pristup iznose argument da se tako među gledaocima dugo održava interesovanje i u iščekivanju sledeće epizode o seriji se raspravlja, analizira se, itd. Serija na taj način dugo ostaje aktuelna, a po njenom završetku pojaviće se neka nova koja će držati pažnju, dok se bindžovana serija suštinski ne razlikuje od gledanja jednog veoma dugačkog filma. Razlika u pristupima jedan je od faktora trenutnog "rata platformi" i borbe za pretplatnike - pa sad, ko kako voli. "Damer", ili u punom nazivu "Damer - Monstrum: Priča o Džefriju Dameru", pojavio se pre neki dan na Netfliksu u svojoj punoj mračnoj kompletnosti. Reč je o seriji zasnovanoj na istinitim događajima o zloglasnom serijskom ubici.

Filmska fascinacija mračnim fenomenom serijskih ubica bila je u punom jeku 90-ih godina, nakon "Kad jaganjci utihnu". Za ulogu Hanibala Kanibala Lektora, zastrašujuće smirenog i inteligentnog ubice, Entoni Hopkins je dobio Oskara za glavnu mušku ulogu. Džodi Foster je za ulogu detektivke Klaris Starling dobila Oskara za glavnu žensku, a film je dobio i ostale najvažnije Oskare - za najbolji scenario, režiju i film.

Nakon "Jaganjaca" usledio je niz slabijih nastavaka, ali je narednih godina nastalo još jedno remek-delo sa fascinantnim serijskim ubicom kao glavnom temom - "Sedam" sa Bredom Pitom, Morganom Frimanom i Kevinom Spejsijem. Filmski autori pristupili su ovom fenomenu i šire. "Kalifornija" sa Bredom Pitom, Dejvidom Duhovnijem i Dženifer Luis dotiče se ljudi zainteresovanih za serijske ubice toliko da se ponašaju poput njihovih obožavalaca. "Imitator" sa Sigorni Viver govori o nečemu sličnom, ali strašnijem - stvarnim ubicama koje kopiraju metode poznatih serijskih.

Žanrovski posmatrano, nijedan od ovih filmova nije čist horor, već bi se mogli svrstati u trilere i psihološke drame. Naravno, faktor strave jeste značajan i u ovom slučaju ne tiče se natprirodnog, već naprotiv - reč je o strahu od nepouzdanog okruženja i nepoznatih ljudi. Serijski ubica može biti onaj vaš ćutljivi i čudnovati komšija ili neambiciozni neupadljivi kolega. Ali realno posmatrano, stvarne serijske ubice mnogo su manje fascinantne osobe od onih kakve su predstavili vrhunski glumci.

Serija o Džefriju Dameru bliska je scenama rekonstrukcija događaja iz dokumentarnih filmova. Od detinjstva pa do kraja života, Damer je prikazan onakvim kakav je zaista bio, s minimalnim lutanjima u glorifikaciju ili opravdavanje kako je on, eto, žrtva disfunkcionalne porodice, okolnosti i/ili okoline. Sam Džefri Damer je, ruku na srce, zgodan za ovakav pristup jer je bio jedan od onih čije je zlo teže objasniti i serija se korena toga dotiče samo neobičnim majčinim ponašanjem i velikom količinom lekova koje je uzimala tokom trudnoće, inače prepisanih od lekara.

Ono gde serija obaveštenog gledaoca ostavlja bez daha jeste glumačka bravura Evana Pitersa kao Damera - za razliku od prethodnika "većih od života", Piters bukvalno kao da postaje Džefri Damer. Posao mu je olakšala, ako se to tako može reći, činjenica da se i na Jutjubu mogu gledati intervjui sa Damerom, te je ekipa ne samo mogla da ga našminka tako da liči već i da glumac imitira način govora, pokrete i mimiku. Gledanje ove serije nije prijatno iskustvo za osetljive osobe, ali njima nije ni namenjena. Iskustveno, zanimljiva je i zato jer je glavni junak takav da je s njim nemoguća bilo kakva identifikacija, što je česta pojava, ma kakav da je on.

(Kurir.rs / Nikola Popević)

Bonus video: