ZA NJOM SU PUCALI MNOGI MUŠKARCI, A BILA I PRVA LJUBAV ĐORĐA ARMANIJA! Ona je život posvetila samo JEDNOM i postala SVETSKA ZVEZDA

Karla Frači bila je jedna od najistaknutijih itlijanskih balerina, a preminula je pre nešto više od godinu dana. U njenu čast, ove godine objavljen je njen film, a autobiografije legendarne umetnice našla je svoj put i ove godine dobila i svoje srpsko izdanje.

Žizela, Julija, Pepeljuga, Medeja, Svanilda, Frančeska da Rimini samo su neke od velikih uloga koje je imala prilike da tumači, a na pozornici je odigrala preko dve stotine likova, oživljavajući priče sa neverovatnom raznolikošću i iz dubine duše, jer je, kako kaže, „ jezik igre prodorniji u odnosu na pozorišni, upravo zbog odsustva reči”.

- Igra je evolucija tela u svoj njegovoj lepoti, celovitosti i ponosu. Imala sam sreću da upoznam ovaj svet i da budem njegov deo… Priroda mi je podarila vitko telo, nežan vrat i ruke, kao i dečji osmeh s malim i lepo vidljivim zubima. Pojačala sam brzinu, sposobnost i liniju nogu… Na pozornici sam bila i vilin konjic i tigar, nežna i strastvena, detinjasta i ratoborna…- napisala je Karla u svojoj knjizi koja nosi naziv "Korak po korak", a u kojoj je pisala i o svom diplomskom nastupu i trijumfalnom uspehu na najznačajnijim pozornicama sveta: u Milanu, Njujorku, Los Anđelesu, Moskvi, Havani, Tokiju, Londonu…

Sarađivala je sa koreografima poput Džona Kranka, Morisa Bežara i Entonija Tjudora, a značajnu ulogu u njenom životu imali su pesnici, među kojima i čuveni Euđenio Montale koji joj je posvetio mnoge poznate stihove.

- U jednom koferu čuvam špic patike u kojima sam nastupala u Boljšoju, kao i par patika koji mi je poklonila Margo, sa autogramom koji je u međuvremenu izbledeo. Koristim još uvek rokovnik uništen alkoholom koji mi je služio za omekšavanje špic patika, gde je zapisan Erikov broj u Torontu, kao i Rudijev broj na Gvadalupeu. Kako bih napravila red i raščistila prostor, bacam sve ono što mi ne znači, a onda se posle nekog vremena pitam gde li su dovraga te stvari završile… Dobila sam potpisanu posvetu Majke Tereze iz Kalkute, upoznala kraljicu Elizabetu i stisla joj ruku, kao i papi Jovanu Pavlu II, da ne nabrajam sve predsednike. O meni je sve ili skoro sve rečeno. Ne osećam se ni kao neka ikona, ni kao neko na pijedestalu, već samo kao žena koja je mukotrpno radila i bila rođena pod srećnom zvezdom - pisala je o sebi Karla.

Svoju ljubav pronašla je upravo u Skali, u mladom pozorišnom reditelju u usponu Bepeu Menegatiju koji je bio njena neizmerna podrška, te čak kada je otišla na šestomesečnu turneju u Sjedinjene američke države, on je pošao za njom:

- Bile su to zlatne godine milanske Skale, pune pozitivne energije, što je bio pravi podstrek za moj napredak. Dešavalo se da Bernštajn pozove mene i Bepea u Hotel Duomo kako bismo premijerno poslušali ariju koju je tek napisao za Mariju u mjuziklu Priča sa zapadne strane. Ili da Nino Rota poželi da nas upozna sa svojim izuzetno mladim i briljantnim učenikom Rikardom Mutijem na večeri u kafani Sveta Marta. Ili da upoznam Marčela Mastrojanija, koji je sa Viskontijem pripremao svog doktora Astrova u Čehovljevom Ujka Vanji ili da sretnem pak jednog svestranog pomoćnog fotografa iz robne kuće Rinašente, poreklom iz Pjačence, koji me je jednog dana pozvao u svoj mali fotografski studio u omanjoj zgradi na kraju Bulevara Korzika, gde je stanovao sa roditeljima i fotografisao me u kostimu Pepeljuge; tu sliku sam dugo godina koristila za svoja dokumenta. Njegovo ime je Đorđo Armani, od tog trenutka moj veliki prijatelj, koji me je nekoliko godina kasnije, na jednoj milanskoj reviji, predstavio kao svoju ‘prvu ljubav’.

Ona se kasnije i udala za Bepea, te su se zajedno ostvarili i kao roditelji. Kada balerina postane majka, to uglavnom znači da može da se oprosti od scene ili barem od glavnih uloga na istoj, dok je Karla odbijala da prihvati da majčinstvo znači kraj karijere.

Ona se nakon nešto više od godinu dana posle porođaja vratila na scenu, zbog njenog dugogodišnjeg kolege i prijatelja Rudolfa Nurejeva, te je sa njim za samo pet dana uspela da savlada koreografiju i raspameti publiku u njenoj kući – milanskoj Skali.

- Umetnost treba da bude dostupna svima. Ako želimo da se vlast promeni, pre svega treba da dovedemo kulturu u najzabačenija mesta, na koja su svi zaboravili. I dan-danas, dok šetam ulicom, ostanem ganuta činjenicom da me ljudi prepoznaju, zaustavljaju i zahvaljuju na svemu što sam učinila…

Nije dočekala da pogleda film o sebi i preminula je 2021. godine, ali stigla je da pogleda trejler i oduševljeno je odobrila, što je reditelju dalo dodatni vetar u leđa da napravi remek delo o ikoni, ne samo italijanskog baleta, nego i svetskog.

(Kurir.rs)

Bonus video: