NIJE FER, A NI PRIRODNO ŠTO SE U NAŠEM DRUŠTVU NE CENI STVARALAŠTVO ZA NAJMLAĐE: Jasminka Petrović o nagradi NEVEN i filmu za decu
Dečja spisateljica Jasminka Petrović ovogodišnja je dobitnica književne nagrade Neven za knjigu "100 lica stolica", a dodeljena joj je na svečanosti upriličenoj 6. oktobra u atrijumu Narodnog muzeja i u okviru Dečje nedelje.
Ova manifestacija održavala se širom Srbije od 3. do 9. oktobra pod sloganom "Šta detetu treba da raste do neba?". Kao najstarije i najznačajnije priznanje iz oblasti stvaralaštva za decu u našoj zemlji, nagradu dodeljuje organizacija Prijatelji dece Srbije. Ustanovljena je 1955. godine, a prvi dobitnici su Branko Ćopić i Duško Radović.
Imponuje li vam ovo priznanje?
- Nažalost, u našoj kulturnoj javnosti nagrada Neven nema odgovarajući značaj i popularnost, valjda zato što se u društvu dovoljno ne ceni stvaralaštvo za najmlađe. A to nije fer, a nije ni prirodno, jer "sve što cveta, htelo bi da cveta", pa i književni Neven. Osim toga, iz dana u dan, loše vesti dominiraju medijima, pa sve što je pozitivno i suptilno ostaje ispod radara. A bez ulaganja u kulturu za decu, nema ni bezbedne budućnosti. Ipak, posebno bih izdvojila estetsku vrednost ove nagrade - povelja se ispisuje ručno i sadrži presovan cvet nevena. Nagrađena je i knjiga "Babaroga", koju je ilustrovao Boris Kuzmanović. Izdavač obe knjige je "Kreativni centar".
Zašto stolica kao glavni junak nove knjige?
- Ideju za knjigu dobila sam od jednog dečaka iz Zrenjanina. On je pisao divne pesme o običnim predmetima - pertlama, rerni... Pomislila sam: A zašto ja ne bih napisala knjigu o stolicama? Koristim ih svakodnevno, a nikad o njima ne razmišljam. Krenula sam da istražujem, izmišljam i povezujem stvarno i nestvarno. Tako su nastale dvadeset dve priče: Stolica za maštanje, Život bez stolice, Školska stolica, Stolica za zaljubljene, Navijačke stolice, Horor stolica... Knjiga je dobila posebnu raskoš jer je potpisuju 22 ilustratora. Moja zamisao o mozaičkoj strukturi knjige ostvarena je uz podršku vrsnog uredničkog tima. Posebno me raduje što "100 lica stolica" pokreće decu na razmišljanje i različite kreativne aktivnosti. Ova knjiga je pravi primer kako međusobno razumevanje i timski rad donose dobre rezultate.
Jednako kao i vaš roman, i film "Leto kada sam naučila da letim" postigao je znatan uspeh kako među decom, tako i među odraslima. Kako to tumačite?
- Dok sam pisala knjigu, obraćala sam se tinejdžerima. Zanimale su me sledeće teme: odrastanje, identitet, odnos mladih i starih, posledice rata, oproštaj, ljubav... Kasnije se ispostavilo da roman rado čitaju svi uzrasti. Deca uglavnom prate priču glavne junakinje Sofije, a odrasli se pronalaze u njenim roditeljima, baba Mariji, nona Luci i ostaloj rodbini. Ta dva nivoa postoje i u filmu. Reditelj Raša Andrić i čitava filmska ekipa verno su dočarali atmosferu i preneli osnovnu poruku romana. Do kraja letnjeg raspusta Sofija uspeva da savlada i lične i porodične izazove. Njena hrabrost i vedrina ulivaju nadu kako čitalačkoj tako i filmskoj publici, bez obzira na uzrast. Da podsetim, lik Sofije maestralno je odigrala mlada glumica Klara Hrvanović.
Po vašoj knjizi "O dugmetu i sreći" urađena je predstava u Malom pozorištu "Duško Radović", a snimljen je i film "Zlogonje". Kako deca prihvataju temu inkluzije?
- Na književnim susretima srećem različitu decu. S njima razgovaram o svakodnevnom životu, ali ponekad otvaramo i vrlo ozbiljne teme. Rekla bih, sve što su teme ozbiljnije, deca pokazuju veću odgovornost, zrelost i zainteresovanost. Jovan, glavni lik knjige, teško se kreće jer mu je po rođenju ustanovljen invaliditet. Međutim, uz pomoć devojčice Milice, lekarke, učiteljice i naravno roditelja, on uspeva da se izbori sa svojom mračnom stranom i postane heroj. Deca pokazuju veliko razumevanje prema Jovanu, povezuju se s njim i osećaju empatiju. Jovan ih inspiriše da pišu priče i pesme, da crtaju ili dele neka lična iskustva. Verujem da je književnost važna u odrastanju, ne samo zbog sticanja čitalačkih navika, razvijanja mašte i jezičkih sposobnosti već i zbog boljeg razumevanja sebe i drugih.
Šta očekujete od ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga?
- Sajam knjiga je velika radost i za pisce i za čitaoce. Tu se razmenjuju iskustva, utisci, kritike, pohvale... Sreću se stari prijatelji, upoznaju novi. S obzirom na to da smo imali prekid zbog korone, verujem da će ovaj sajam biti još emotivniji i veseliji. Ilustrator Dobrosav Bob Živković i ja ćemo, kao i uvek, potpisivati knjige za vikend (29. i 30. oktobra) na štandu "Kreativnog centra".
Učestvovaćete i na tribinama?
- Pozvana sam da budem gost na dve tribine u okviru dečjeg sajamskog programa u subotu, 29. oktobra. Jedva čekam susrete s decom i naše tradicionalno sajamsko kreveljenje na fotografijama, jer bez igre i smeha nema ni drugarstva. Radujem se susretima s bibliotekarima i bibliotekarkama. Veoma poštujem njihov rad kako u školskim, tako u gradskim i seoskim bibliotekama. Da nema njihovih maštovitih, književnih aktivnosti s decom, knjige bi uglavnom bile obični predmeti na policama.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore