U Domu omladine Beograd je u 12 časova počela komemoracija novinarki i radijskoj voditeljki Gorici Nešović, koja je sahranjena juče u krugu porodice na groblju Orlovača.

Komemoraciju Gorici Nešović odjavio je Dragan Ilić, koji je i otvorio skup u znak sećanja na novinarku koja je ostavila neizbrisiv trag.

"Gorica je radila na različitim medijima, volela je da kaže da nikada nije dupetom zatvarala vrata. Čuvala je drage ljude između sebe. Čuvajte se međusobno. Tu su Marko i njena sestra Saška, kojima ću se naći. Kad joj je bilo najteže, zvali smo je da joj kažemo da smo naručili novi kompjuter preko koga ćemo da je uključimo, a ona je rekla da kidamo. Kad su je pitali šta radi, ona je rekla da vodi program. Čuvajte se, uživajte u muzici", zaključio je Ilić.

whatsapp-image-20221011-at-12.41.39-pm.jpg
Nenad Kostić 

Nakon Dragana Ilića, govore su održale i druge Goričine kolege i prijatelji, između ostalih i Saša Mirković, bivši direktor radija B92, a poslednja je govorila njena najbolja prijateljica Jelica Greganović.

"Dobro je što vas ne vidim sad od ovog svetla, jer bih se rasplakala, a ne želim to. Juče sam plakala i već sam popila dva leka za smirenje, s znam da Gorica ne bi volela da ovo pretvorimo u plakanje. Ne nosim danas crninu. Danas nosim ono što Gorica očekuje od mene. Išle smo zajedno u gimnaziju. Za nju sam bila šminker i štreber, pa se nismo družile. Kad se završila škola, pozvala me je na kafu i počele smo da se družimo. Gorica nije bila neko ko je radio na radiju, već je bila radiju. Otišla bi u šoping u Mađarsku i tri dana je slušala radio. Nije razumela jezik, ali jeste melodiju jezika. Moj život je bio privatan i poslovan. Osećam da sada nema pola mene. Nadam se da će svi ovi koji me mešaju nastaviti da me zovu Gorica i da me mešaju s njom. Moja mala sedi i pije kafu na nekom oblačku. Goricu treba ispratiti širokim osmehom", rekla je njena najbolja prijateljica sa suzama u očima.

whatsapp-image-20221011-at-12.41.18-pm.jpg
Nenad Milošević 

Uvodnu reč je održao je Dragan Ilić, njen dugogodišnji saradnik i prijatelj, a zatim je pušten Goričin poslednji intervju.

whatsapp-image-20221011-at-12.23.47-pm.jpg
Nenad Milošević 

"Tu si svi koji su voleli Goricu, a i oni koje je ona volela. Ujedinila je NUNS i UNS. Nije ovo parastos, nego žurka. Nećemo napraviti veliku buku da nam ne bi upala murija. Na samom početku sam hteo da vam kažem da sve radimo s velikim rizikom. Nećemo da pravimo cirkus od njenog odlaska, jer je ona tu. Znam da ću do kraja trpeti zvocanje zbog ovoga. Gorica nije želela komemoraciju ", rekao je Ilić, nakon čega je usledio minut ćutanja u znak poštovanja pokojnoj Gorici.

01:58
Dragan Ilić o Gorici Izvor: Kurir

Od voljene koleginice došli su da se oproste kolege Rada Đurić, Voja Nedeljković, Nataša Miljković, Ivana Zarić i glumac Bojan Dimitrijević.

310701592-3184816708499881-290081407628986836-n.jpg
Kurir 

U sali Amerikana u Domu omladine okupili su se brojni poštovaoci preminule voditeljke, a među njima i dalje vlada neverica zbog velikog gubitka, te su mnogi uplakani.

OVO JE ŽURKA, NIJE PARASTOS! Komemoracija Gorici Nešović: Suze na licima njenih NAJBLIŽIH, a NJEGOV govor je najpotresniji Autor: Kurir

Nešović je preminula 6. oktobra, u 59. godini života, a poslednjih nekoliko godina vodila je bitku sa dijabetesom.

Gorica je rođena 15. maja 1964. u Beogradu. Karijeru radijske voditeljke započela je 1982. godine na Studiju B.

Početkom devedesetih vodila je emisije na Trećem kanalu. Vratila se na Studio B, pa kao programska direktorka Radija B92 i voditeljka jutarnjeg programa u Srbiji Dizanje.

dragan-ilic-gorica-nesovic.jpg
Index Radio 

Slušaoci Prvog programa Radio Beograda mogli su da prate emisiju Buđenje koju je uređivala i vodila sa prijateljem i kolegom Draganom Ilićem, odakle su se preselili na radio Indeks. Objavila je tri knjige. Ima sina.

Gotovo dve decenije partner ispred mikrofona joj je bio Dragan Ilić, koji je emisiju posvećenu njoj završio rečima: "Ništa Goco, čujemo se u ponedeljak u šest".

(Kurir.rs)

Bonus video:

01:04
Komemoracija Dejanu Mijaču, uvodna reč Vide Ognjenović Izvor: Kurir