ZLATKO BURIĆ OTVARA 18. SLOBODNU ZONU: Kako je glumac iz Osijeka postao SVETSKA ZVEZDA, a ova 3 filma ne smete propustiti

Filmski festival 18. Slobodna zona počinje 3. i traje do 8. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a svečano će ga otvoriti u MTS dvorani domaća premijera pobedničkog filma 75. Kanskog festivala "Trougao tuge" Rubena Estlunda, oštra i direktna kritika kapitalističkog društva koja govori o krahu zapadne civilizacije.

Nagrađivani švedski reditelj Estlund, poznat po "Turisti" i "Skveru", hirurški precizno u novom ostvarenju secira pogrešna mesta društvenog poretka, predstavljajući savremeni svet kao ogledalo licemerja u kojem bogati bivaju bogatijima, a siromašni postaju siromašniji, skoro nevidljivi. U Beograd na otvaranje stiže i glavni glumac Zlatko Burić.

On je rođen 1953. u Osijeku, početkom osamdesetih preselio se u Dansku, gde je postao izuzetno popularan zahvaljujući filmskoj trilogiji Pušer Nikolasa Vindinga Refna u kojoj igra srpskog narko-bosa Mila. Glumio je i u blokbasteru "2012" Rolanda Emeriha i nagrađivanom filmu "Slatke pokvarene stvari" Stivena Frirsa kao i u hrvatskim hvaljenim ostvarenjima "Comic Sans" Nevia Marasovića i "Ne gledaj mi u pijat" Hane Jušić. Nedavno smo ga mogli gledati u sjajnoj seriji "Šutnja" Dalibora Matanića.

Najnoviju ulogu, ruskog oligarha Dimitrija, ostvario je u Zlatnom palmom nagrađenom "Trouglu tuge" Rubena Estlunda koji će otvoriti 18. Slobodnu zonu 3. novembra u Beogradu (18.30, mts Dvorana), Nišu (19, Cineplexx) i Novom Sadu (19.30, Arena Cineplex). Pošto je prva projekcija u Beogradu rasprodata, biće organizovana još jedna, u 21 sat, na kojoj će se Zlatko Burić takođe obratiti publici.

- Na festivalu biće prikazano 77 igranih i dokumentarnih ostvarenja autentičnog izraza. Filmovi će naterati publiku na razmišljanje i preispitivanje. Prvi put idemo i u velike "Sineplekse" - najavili su organizatori juče na konferenciji za medije.

Nekoliko ostvarenja se posebno izdvajaju pored "Trougla tuge", a to su "Sparta" Ulriha Zajdla, hit svetskih festivala "Ljubav, nemačke marke i smrt" Džema Kaje o turskim emigrantima, kao i filmska odiseja o Dejvidu Bouviju "Moonage Daydream".

Filmska odiseja o Dejvidu Bouviju nije klasičan dokumentarac, kaže reditelj Bret Morgen. Bouvijeva porodica omogućila mu je pristup bez presedana celokupnoj arhivi, koju je sam Bouvi pažljivo sakupljao decenijama. Morgen je pet godina radio na filmu, od čega je čak tri proveo pregledajući kompletnu umetničku zaostavštinu Bouvija.

Film "Sparta" Ulriha Zajdla mnogi su festivali odbili da prikažu - što zbog kontroverzne teme (neosuđivani pedofil, trener džudoa, koji se bori sa sopstvenim nagonima), što zbog tužbe roditelja rumunske dece glumaca da autor i producentska ekipa nisu ispoštovali produkcijske protokole u radu sa maloletnim licima. Istraga u Rumuniji je u toku, a Zajdl je negirao sve optužbe. Festival u Torontu je otkazao svetsku premijeru filma "Sparta", pa je održana 18. septembra na Festivalu u San Sebastijanu, a nakon toga i u Hamburgu i Montrealu. "Sparta" deo je programske celine EU zona promena, pored filmova "Prekovremeni rad" Denija Kotea, "Moja zamišljena zemlja" Patrisija Guzmana i "Pisanje vatrom" Sušmit Goš i Rintu Tomas.

Kurir.rs

Bonus video: