NISAM IMAMO NIKAKVE PRIVILEGIJE ŠTO MI JE OTAC BIO NAČELNIK DB: Životna priča i porodična istorija Mladena Andrejevića ACE POŠTARA

Glumca Mladena Andrjevića malo ko ga zna po imenu. Deca koja su ga obožavala kao Acu Poštara danas su odrasli ljudi.

Predstava "Sitnice koje život znače", prema romanu jednog od najpopularnijih italijanskih pisaca današnjice Lorenca Maronea, u režiji Andreja Nosova, novi je hit na Maloj sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu. Komad govori o ljubavi, prijateljstvu i pomoći u čijem fokusu se nalazi penzionisani knjigovođa Čezare, udovac, kojeg zovu "staro džangrizalo", i na momente zaista deluje da je mizantrop, kao čuveni junak Alsest iz klasične komedije Molijera. Predstava će večeras otvoriti 15. izdanje Festivala pobednika festivala u Rakovici, a glavnu ulogu, koja je prvobitno bila namenjena preminulom glumcu Branku Cvejiću, sjajno tumači Andrejević.

On je danas u penziji, a u razgovoru za Kurir priseća prvi put govori o ocu Srdanu Andrejeviću.

- Otac nije bio krut, već je umeo s ljudima. Njegovo životno iskustvo mu je govorilo da dete ne može da bude uspešan glumac. Mama me je spasla. Studirao sam pre glume dve godine prava. Međutim, kad već nismo živeli zajedno, otišao sam slučajno kod roditelja i na Dnevniku smo zajedno čuli vest o meni. Otac mi je tada čestitao i prihvatio moj poziv.

Da li je provodio vreme s vama kao drugi očevi?

- Puno je radio. Brat je bio fudbaler, pa se na utakmicama družio s nama. Njega je uspeo da ubedi da završi Mašinski fakultet i da ne bude profesionalni fudbaler. Da li je zbog oca zapostavio karijeru u sportu, to biste morali njega da pitate.

Šta biste bili da ste slušali oca?

- Neki pogonski pravnik. Otac je svima drugima pomagao i činio, ali nama nikad. Nisam imao nikakve pogodnosti. Nije to dozvoljavao sebi.

Kurir.rs

Bonus video: