SRBIJA IMA GLUMCE KOJI U HORORU MOGU DA NAPRAVE ČUDO U SVETU! Dejan Zečević: Glogovac i Đuričko su to pokazali, ali i Tika Stanić

Reditelj i scenarista Dejan Zečević intervju

- Iznenađen sam odlukom organizatora da meni dodele nagradu. Navikao sam da ona ide stranim autorima fantastike i horora, a jedini laureat iz Srbije je Đorđe Kadijević. Nagrada mi znači jer nosi ime velikana svetskog filma kao što je bio Bela Lugoši.

Od deset filmova u vašem opusu, čak četiri su u žanru horora. Kako ste se zaljubili u taj žanr?

- Dva su pravi horori, a u ostalima ima tih elementa. Često sam se i ja pitao kad sam se zaljubio u taj žanr. Dosta sam se rano susreo s njim. Sećam se da sam kao klinac virio iz prikrajka dok se prikazivao "Frankenštajn". Nekoliko tih kadrova je ostavilo snažan utisak na mene. Kasnije sam uvideo da taj žanr pruža reditelju manipulaciju slikom i zvukom. Trudio sam se da ljubav prema tom žanru upotrebim i u svojim drugim projektima. Organizatori su valjda prepoznali tu moju ljubav. Učinili su mi čast.

U Subotici su prikazani vaši filmovi "T. T. sindrom" i "Neprijatelj". Kakva vas sećanja danas vežu za te projekte?

- Samo lepa. "T. T. sindrom" je nastao za vreme bombardovanja Srbije 1999. Kad je taj pakao stao, svi smo ušli u taj projekat. Bilo je to nešto novo za domaću kinematografiju. Imali smo priliku da putujemo po svetu s filmom. Tu sam upoznao velikane horor filma: Kristofa Lija, koji je igrao grofa Drakulu, i Roberta Inglunda, poznatog po roli Fredija Krugera.

"Neprijatelj" nije baš horor, nego antiratna priča. Snimali smo ga na Kozari.

Sada su u svetu hit horor serije. Da li ste razmišljali da radite nešto tako i u Srbiji?

- Imam nekoliko ideja na tom polju. Voleo bih da napravim nešto u žanru horora i fantastike. Serija pruža reditelju sjajne mogućnosti da se iskaže. Rado bih da se vratim svojoj staroj ljubavi. Razvijam i neke filmove, pa ćemo videti. Horor je uvek tu u mojim idejama.

Imamo primer velikog uspeha u svetu serija "Blok 27" i "Crna svadba", koje su priče s dozom fantastike i horora.

- Osobenost koju nosi određeni narod i prostor nekom žanru veoma smeta, što nije slučaj s hororom. Srbija svetu baš može da ponudi takve projekte. Generalno, najviše volim da gledam filmove iz dalekih zemalja baš iz tog horor žanra. Uspeo sam i ja to da okrznem svojim filmovima. "Neprijatelj" je sinhronizovan na japanski jezik. Zanimljive sudbine prate te moje projekte.

Imali ste veoma uspešan film "Mala noćna muzika". Da li ćete raditi nešto na tom polju?

- Da. Ima jedan projekat koji je u tom žanru i blisko vezan s tim filmom. Još uvek je rano da pričam o tome.

Kako birate glumce za horor?

- Uvek tražim najbolji kasting. Nema pravila da li je glumac bolji za jedan ili drugi žanr. Mi imamo glumce koji svašta mogu da ponude svetu. Horore sam radio sa Glogovcem i Đuričkom, koji su se dobro pokazali. Tihomir Stanić je za film "Neprijatelj" dobio glavnu glumačku nagradu na festivalu u Brazilu. Njegov rad tamo su veoma primetili.

Šta je s "Vojnom akademijom"?

- Svaki put se povede priča o nastavku. Moj utisak je bio da, kad smo snimili petu sezonu, završili smo tu priču. Možda u nekoj budućnosti treba videti te junake u drugačijim okolnostima i drugoj životnoj dobi.

Kandidat Srbije za Oskara je horor "Mrak". Kako možemo da prođemo u Americi?

- Film "Mrak" mi se veoma dopada. Dobar je izbor da on bude naš predstavnik. Kod Oskara put i uspeh filma zavisi od lobiranja i novca. Teško je to predvideti. Drago mi je što će sada neki ljudi u inostranstvu imati prilike da ga pogledaju.

Kurir.rs

Bonus video: