Jedan od najpopularnijih epizodista Vladan Živković, rođen je na današnji dan 1941. godine u Beogradu. Njegovo lice prepoznaju svi, od zagriženih filmofila, pa sve do onih koje umetnost uopšte ne zanima. Bio je izuzetno cenjen među kolegama, svojevremeno je bio i predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije. Preminuo je 3. januara ove godine nakon teške bolesti.

vladan-zivkovic-film-laf-u-scru-foto-printscreen-youtube.jpg
Foto: Printscreen YouTube

Studije glume

Živković je učio glumački zanat u klasi sa Gojkom Šantićem, Mirom Peić i Tanasijem Uzunovićem, a tokom studija na Akademiji družio se, između ostalih, i sa Draganom Nikolićem (takođe studirao u to vreme, klasu ispred Živkovića) i Milenom Dravić (tada već poznatom glumicom).

Dragan Nikolić

Zajedno sa Gagom igrao je na sceni amaterskog "Krsmanca" i posle jedne predstave prišao im je legendarni Živojin Žika Pavlović. Iako su još uvek bili na studijama, svojim talentom privukli su pažnju poznatog reditelja koji je poželeo da ih vidi u svom novom projektu. Pavloviću su za ovaj film bili potrebni neafirmisani glumci, nova lica - Gaga i Vladan pokazali su se kao savršen izbor.

dragan-nikolic.jpg
Foto: Printskrin

Jedan od najboljih srpskih filmova do današnjeg dana, drama "Kad budem mrtav i beo" (1967) otvorila je vrata slave Draganu Nikoliću. Ondašnja jugoslovenska publika prvi put je na velikom platnu pratila glavnog junaka koji nije uzorni omladinac, partizan na liniji revolucije ili udarnik u železari, već suprotno - sitan lopov i neradnik, lažov bez ikakvog talenta, vrline. Vladan Živković upečatljivo je odigrao ulogu Bubrega, jednog iz plejade marginalaca u ovom remek-delu jugoslovenskog "crnog talasa“.

Film i pozorište ne idu zajedno

Po završetku studija na Akademiji, Živković je dobio stalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Međutim, u teatru se nije naigrao - jednom je ispričao kako mu je tadašnji upravnik postavio ultimatum: ako misli da snima filmove, za njega ne može biti mesta u ansamblu novosadskog pozorišta, te se vratio na set.

vladan-zivkovic-film-jos-ovaj-put-foto-printscreen-youtube.jpg
Foto: Printscreen YouTube

Nekoliko epizoda iz bogate karijere

Tokom sedamdesetih godina Živković je snimao bez predaha, po pet, šest projekata u sezoni. Hteli su ga reditelji poput Žike Pavlovića, Zdravka Randića, Dejana Karaklajića, Gorana Markovića i mnogi drugi...

Vladan je igrao vozača hladnjače u "Specijalnom vaspitanju", gastarbajtera koji novajlijama drži "kurs" švedskog u "Čuvaru plaže u zimskom periodu", partizanskog borca u filmovima "Vrhovi Zelengore" i "Devojački most", konobara u "Dvoboju za južnu prugu", radnika u klanici u komediji "Tigar", komandanta brigade u "Sutjesci", policijskog inspektora u krimiću "Pozorišna veza"... Njegove filmske uloge ovako bi mogli da nabrajamo u nedogled.

vladan-zivkovic-balkanski-spijun-foto-printscreen-youtube.jpg
Foto: Printscreen YouTube

Osamdesetih godina prošlog veka Vladan je igrao i u velikim TV koprodukcijama - najveće dve bile su serije "Musolini" (sa oskarovcem Džordžom Skotom u naslovnoj ulozi) i "Rat i sećanja" (sa Robertom Mičamom). Živković je često isticao da su svi ti veliki glumci sa kojima je imao priliku da snima i da se druži uglavnom neposredni, opušteni i sasvim obični ljudi.

vladan-zivkovic-tesna-koza-foto-printscreen-youtube.jpg
Foto: Printscreen YouTube

Najpoznatije uloge

Neke od njegovih najznačajnijih uloga imao je u ostvarenjima kao što su "Doručak sa đavolom", "Balkanski špijun", "Tri karte za Holivud", "Prvi put sa ocem na jutrenje", "Crni bombarder" i kao Oliver Nedeljković u filmu Tesna koža. Bio je predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije, s kojim Niški kulturni centar organizuje filmske susrete u Nišu. Imao je dugo godina značajnu ulogu u organizovanju Filmskih susreta u Nišu.

vladan-zivkovic-film-moj-tata-na-odredjeno-vreem-foto-printscreen-youtube.jpg
Foto: Printscreen YouTube

Za sebe je voleo da kaže da je čovek "starog kova", Beograđanin koji voli da sluša šlagere, Arsena i Gabi ali i klasičnu muziku.

(Kurir.rs)

Bonus video:

01:04
Komemoracija Dejanu Mijaču, uvodna reč Vide Ognjenović Izvor: Kurir