MIRJANA KARANOVIĆ OTKRILA ZAŠTO JE IGRALA ODRASLU DARU IZ JASENOVCA! Pamtim kada je nacionalizam počeo da RASTE i ugrožava ŽIVOTE

Poziv da u seriji "Zadarska kristalna noć" oživi lik Dare Ilić u glumici Mirjani Karanović nije budio nikakvo dvoumljenje. Reditelj Predrag Gaga Antonijević birao ju je da, pedeset godina nakon događaja iz filma "Dara iz Jasenovca", prikaže kako je izgledala, mislila i osećala odrasla Dara. A Mirjana je pristala i svojoj impresivnoj karijeri glumice dodala još jednu ulogu tumačenjem lika čija sudbina nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Čini se da je bilo jasno kako vam pripada uloga odrasle Dare?

- Nisam se dvoumila da li da prihvatim tu ulogu jer mi se veoma dopalo kako su scene i dijalozi napisani. Smatrala sam da imam dobar prostor da ostvarim jedan uzbudljiv i emotivan lik, što je najvažnije. Bez obzira na to koliko je film "Dara iz Jasenovca" bio nekako ispolitizovan i upotrebljavan u neke druge svrhe, smatrala sam da je to priča koju treba ispričati i koja zapravo ne bi trebalo da služi za neke druge stvari osim da bude namenjena gledaocima i njihovoj duši. Da pokrene neke emocije. Bez ikakve druge namere ušla sam u ovu seriju.

Da li je bilo olakšavajuća ili otežavajuća okolnost što igrate Daru koju smo već upoznali kao devojčicu?

- Serija počinje s nekom vrstom uvoda u ono što smo gledali na filmu. Zapravo, priča počinje devedesetih godina, i onda se nastavlja sećanje na mladost te stare Dare kroz scene iz filma.

Jeste li se rukovodili nekim poznatim detaljem?

- U filmu sam videla da je ta devojčica neko ko posmatra, neko ko je svedok jednog teškog vremena i neko ko je silom nateran da bude učesnik. Ona i trpi posledice takvog vremena. Opet, i moj lik je žena koja svedoči vremenu u kom živi. Ona se, tražeći brata koji je za vreme rata bio spasen tako što je dodeljen jednoj hrvatskoj familiji da ga odgaja, suočava sa onim što se dešava kada ga je konačno pronašla. Svi ti događaji su nešto što u seriji imamo priliku da vidimo kroz prostor kojim odrasla Dara prolazi, ljude koje sreće i, naravno, razgovore koje vodi sa rođenim bratom. Njega je divno odigrao Marko Gvero.

Koliko oživljavanje takve drame i potresne sudbine može da vas poremeti? Uspevate li da se distancirate od teme nakon snimanja?

- Uglavnom sam igrala likove sa vrlo teškom i komplikovanom životnom situacijom, žene koje se bore za svoj životni i duhovni prostor. I uvek sam prema njima imala duboko saosećanje i privatno, pa mi nije bilo teško da ih zamislim i uđem u njihov život. Veoma važan deo glumačke profesije jeste sposobnost da se zamislite i nekako uživite u okolnosti u kojima neka osoba živi i kako se oseća. Kada sam pročitala scenario, mogla sam da shvatim kako se ta žena oseća, pogotovo što se taj deo serije koji sam ja snimala dešavao devedesetih godina, kada je nacionalizam počeo da raste i ugrožava individualne živote. Kada je nosio ljude na razne strane, bilo na dobru ili zlu. Pamtim to vreme kada je toga bilo, i ima ga i danas skoro svuda.

(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)

Bonus video: