UMESTO DROGE DAVALI SU MI C I D VITAMIN! Pavle Mensur otkrio kako se pripremao za ulogu narkomana i zašto je OTAC PONOSAN NA NJEGA

Mladi glumac Pavle Mensur prošle godine predstavio se publici sa dva filma "Komedija na tri sprata" i "Usekovanje". Iako je na početku karijere, kritičari mu predviđaju veliki uspeh, a to potvrđuju i nagrade koje se nižu. Za ulogu Jovana dobio je od žirija na Filmskim susretima u Nišu 2022. specijalno priznanje za najboljeg glumca, a prvenac Davida Jakovljevića i Siniše Cvetića publika će moći da pogleda u bioskopima širom Srbije od 9. februara.

Za Kurir, uoči premijere, dramski umetnik priseća se rada na svojoj prvoj glavnoj ulozi, otkriva kako je ušao u lik narkomana, ali govorio i o odnosu sa ocem Irfanom Mensurom, s kojim je prvi put zajedno pogledao ovo ostvarenje.

Kako biste opisali Jovana?

- On je pozitivan lik, ali negativan prema samom sebi, samodestruktivan je. Jovan očekuje mnogo od života i misli da je sve protiv njega. Ipak, njegov najveći je neprijatelj je on sam.

Jovan je crna ovca u porodici. Osećate li se i vi ponekad kao crna ovca? - Naravno da jesam. To je normalna faza u životu svakog čoveka koji živi s roditeljima.

Šta vam je bio najveći izazov prilikom pripremanja uloge?

- Imali smo dobru komunikaciju pre i za vreme snimanja, pa smo bili spremni na sve. Zanimljivo je da su mi, eto, umesto droge davali C i D vitamin, i tako 18 dana zaredom. Pazili su na moje zdravlje, ali ipak nije dobro unositi toliko vitamina (smeh).

Da li sebe često preispitujete?

- Glumac ne može da napravi nijednu ulogu bez prethodnog preispitivanja. Porodica se tiče svih nas. Svi imamo privatne strahove i nesigurnosti, koje ispoljavamo u kontaktu sa drugim ljudima. Hteo sam da publika vidi istinu u očima i bitke koje vodi unutar sebe.

Kako birate uloge?

- Tražim da pobegnem od sebe. Ušao sam u šablon mangupa i lošeg momka i stvarno sam želeo da pobegnem odatle, a onda je stiglo "Usekovanje". Film mi je pružio priliku da odigram nešto što nisam dosad imao prilike. Stalno sam igrao neke beogradske šmekere, a Jovan je nešto potpuno drugačije i jedna ozbiljna dramska uloga.

Sa ocem Irfanom Mensurom ste zajedno pogledali film na Filmskim susretima u Nišu. Kako je reagovao?

- Bio je ponosan na mene. Za nju sam dobio prvu filmsku nagradu u Nišu. Zanimljivo je da je i on prvu nagradu dobio upravo tamo, pa je sve to bilo emotivno za njega. Verujem da je bio ponosan na mene i oduševljen filmom.

Na tom festivalu ste nagrađeni za najboljeg glumca. Šta vam znači to priznanje?

- Svaka nagrada znači, jer je potvrda mog rada i zalaganja. Priča o toj nagradi traje dva dana. Ništa vam ona posle ne znači za budućnost. Sreća traje dva dana.

Šta pripremate u narednom periodu?

- Radim na jednom studentskom filmu, koji pravimo za vrlo uski krug gledalaca, biće to uglavnom za festivale. Radimo naporno, snimamo do pet ujutru.

Vratili ste se na Fakultet dramskih umetnosti da završite glumu. Kako napreduju studije?

- Imam još mnogo ispita koje moram da položim, ali ne stižem jer puno snimam. Nadam se da ću uskoro završiti fakultet. Ako pitaju mama i tata, recite im da ću ubrzo diplomirati (smeh).

(Kurir.rs)

Bonus video: