U ZABELI SAM SHVATIO DA JE, PORED RODITELJSTVA, NAJVEĆE BOGATSTVO BITI SLOBODAN: Maca otkrio šta mu je najteže palo u ZATVORU

Glumca Dragana Marinkovića Macu publika je zavolela u komedijama, a u novoj seriji "Pad" Bojana Vuletića, rađenoj po knjizi Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad", oživeo je lik zatvorenika Harisa. Bio je deo glumačke ekipe brojnih domaćih filmova i serija, a naročito iskustvo stekao je igrajući u ostvarenjima na francuskom i italijanskom govornom području. Sarađujući s tamošnjim priznatim rediteljima, u Francuskoj je snimio deset, a u Italiji četiri filma.

Kao svestrani umetnik, u više navrata se oprobao i u ulozi TV voditelja, jer, kako kaže, stalni angažman u pozorištu ne donosi previše novca. U intervjuu za Kurir dramski umetnik priseća se snimanja i otkriva šta je shvatio prilikom boravka u zatvoru, ali i kako reaguje na to što ga publika prepoznaje samo kao voditelja i rijaliti učesnika.

Posle dužeg vremena vraćate se na televiziju, ali u potpuno drugačijem žanru.

- Tumačim lik zatvorenika Harisa, to je jedan iz galerije likova koje glavni junak sreće u zatvorskoj ćeliji i s kojima provodi najteže trenutke. U pitanju je drama, ništa tu ne može biti smešno, iako volim da se smejem i uživam u komediji.

Za potrebe snimanja proveli ste dosta vremena u zatvoru. Kakvo iskustvo nosite sa seta?

- Srećom, ne znam kakav je život u zatvoru. Kad smo igrali u Zabeli, shvatio sam da je, pored roditeljstva, najveće ljudsko bogatstvo biti slobodan. Ona je smisao svega. Kad igraš u tom krugu, uprkos kamerama, oseti se tenzija i onda shvatiš ulogu koju igraš, ali i glavnog lika. Sve to nije nimalo jednostavno, ući u zatvor i igrati ljude koji su zapravo na samo nekoliko metara udaljeni od tebe, iza rešetaka su i posmatraju te. Tamo shvatiš i šta nosi dan, a šta noć. Život lako može da se preokrene za 180 stepeni, da ne znaš gde si i šta ti se dešava. Ne dao bog to nikome, ali to su životne priče koje treba da se dotaknu i da se o njima razmišlja, a nikad ne znaš kako će to ispasti na kraju.

Knjiga "Godina prođe, dan nikad" izazvala je burne reakcije u javnosti i brzo postala bestseler. Da li ste je čitali?

- Nisam upućen u ceo događaj, jer nisam pročitao knjigu po kojoj je rađena serija i ne želim da se mešam ni u čije životne tragedije. Van toga sam, to su tragedije u koje ne treba zabadati nos. Pročitao sam scenario, on je fikcija inspirisana istinitim događajima. Volim da pogledam film koji je zasnovan na istinitim događajima, i to je okej, ali stvarno ne vidim poentu da se ide dalje od toga. Ekipa s kojom sam radio i koju znam iz nekog drugog filma dala je lep omaž devedesetim i celoj priči Žarka Lauševića.

Šta publiku očekuje u narednom periodu? Da li pripremate nove projekte?

- Trenutno radim moju predstavu "Kakva ti je žena, takav ti je život", a imam i nekoliko novih projekata u narednom periodu. Očekuju se premijere porodičnog sitkoma "Na rubu pameti", koji smo radili u Sarajevu, i filma "Ko živ, ko mrtav" Radeta Ćosića.

Šta je s voditeljskim angažmanima?

- Iskreno, malo sam se zamorio od toga pa sam se sklonio. Možda se vratim, neka ih malo bez mene, neka me se užele.

Ostvarili ste uloge u velikom broju filmova, serija i predstava, a publika vas najviše prepoznaje kao televizijskog voditelja i učesnika rijalitija. Da li vam to smeta?

- Nemam problem s tim da li me ljudi znaju kao glumca ili voditelja, punim sale gde god da radim predstave. Prodam svoju salu, pošteno platim porez državi i nisam nikome na grbači, živim svoj život. Ko beži od teatra i kulture uopšte, pa ne zna šta sam po vokaciji, nije moj problem.

Kurir.rs

Bonus video: